Хромомикоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хромомикоза
лат. Chromomycosis
Класификација и спољашњи ресурси

Fonsecaea pedrosoi изазивач Хромомикозе
ICD-10 B43.
ICD-9 117.2
DiseasesDB 29799
eMedicine derm/855
MeSH D002862

Хромомикоза је хронична гљивична инфекција коже и поткожног ткива која се најчешће јавља после повреде коже.

Постоји више врста гљивица које могу да узрокују хромомикозу. Заједничко за све узрочнике је мрка пребојеност. Могући узрочници су: лат. Fonsecaea pedrosoi, Phialophora verrucosa, Cladosporium carrionii, Fonsecaea compacta.[1] Гљивице улазе у организам на местима повреда на кожи, па су тако инфекцији често изложени пољопривредници који некада иду боси по тлу које садржи наведене узрочнике и долазе у контакт са иверцима дрвећа и трњем.

Епидемиологија[уреди]

У светским размера, инциденца хромомикозе је значајно већа у тропским и суптропским регионима у којима влада висока влажност и температури ваздуха између 30°С и 35° С. [2] Процењује се да се око 20% случајева хромомикозе јавља у подручјима света са умереним климатским условима, као што су Јапан[3] Канада[4] Финска,[5], Румунија и Чешка Република [6]

Хромомикоза се најчешће јавља код пољопривредних радника мушког пола у руралним регијама Северне, Централне и Јужне Америке, али и широм света, укључујући и Европу, Индију, Јужну Африку и Аустралију. Највиша инциденца у свету је у афричким земљама на Мадагаскару, мада је велики број случајева пријављен у Јапану и Бразилској Амазонији (инциденца је 1,6 случајева на 10.000 становника) у једном селу у „Црној Гори“, у држави Рондонији.

Земаља са највишим бројем оболелих су Мадагаскар и Бразил. Неколико различитих Латинскоамеричких и Афричких земаља, попут Габона, Колумбије, Венецуеле, Кубе, Доминиканске Републике и Мексика, имају такође високу стопу разбољевања од ове болести.

Према хромомикози не постоји расна предиспозиција, а што се тиче пола, болест више преоваладава код особа мушког пола (око 70% оболелих су мушкарци). Учесталост разбољевања мушкараца је највероватније последица њиховог чешћег бављења пољопривредним пословима и веће склоности самоповређивању, у односу на особе женског пола које су више посвећена кућим пословима. Такође на мањи број разбољевања жена, могу утицати и женски хормони који највероватније ограничавају раст гљивица.[7]

Болесника са хромомикозом су најчешће животне доби између 30 и 50 година, а смртност од ове болести је занемарљиво мала.[8]

Клиничка слика[уреди]

Промена на кожи се полако развија и прво настају мале папуле (издигнућа на кожи), а из њих се временом развијају плакови или чворови. Промене су најчешће локализоване на доњим удовима и то стопалима, затим длановима, рукама, седалном пределу, а знатно ређе на ушима, лицу и грудима. Чворови полако расту и површина им је избраздана. У многим случајевима централни делови ове промене зарастају и после тога остају бледо пребојени ожиљци. Плакови се шире по периферији, имају издигнуте ивице и у центру остаје жуто пребојен ожиљак. На површини плакова и чворова се могу појавити црне тачке или некада улцерације (чиреви) могу бити испуњене гнојавокрвавим садржајем. У неким случајевима се штетни агенси шире преко крви и лимфе па промене настају и на удаљеним регијама од примарне лезије.

Честе су секундарне бактеријске инфекције, које воде у лимфедем (прогресивно отицање међућелијског ткива у коме се накупља лимфа) и елефантијазу (веома изражен оток који чини да удови буде екстремно увећан). Код дуготрајне болести, могу се наћи промене у различитим стадијумима. Прогноза је добра, јер најчешће инфекција остаје локализована, мада је код болесника са ослабљеним имунитетом могуће ширење инфекције, а веома ретко може да се развије и сквамоцелуларни карцином коже.

Дијагноза и лечење[уреди]

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, биопсије промена и културе и патохистолошког налаза, као и на основу серолошких тестова.

Рани стадијуми се лече хируршки, криотерапијом и антигљивичним препаратма.

Извори[уреди]

  1. ^ Fonsecaea pedrosoi, Phialophora verrucosa, Cladosporium carrionii, or Fonsecaea compacta
  2. ^ Brygoo ER, Destombes P. Epidemiologie de la chromoblastomycose humaine. Bull Inst Pasteur. 1975;74:219-43.
  3. ^ Nishimoto K. Chromomycosis in Japan. Ann Soc Belg Med Trop. Sep 1981;61(3):405-12
  4. ^ Berger L, Langeron M. Sur un type noveau de chromomycose observé au Canada (Torula bergeri n. sp). Ann Parasit Hum Comp. 1949;24:574-99.
  5. ^ Putkonen T. [Chromomycosis in Finland. The possible role of the Finnish sauna in its spreading]. Hautarzt. Nov 1966;17(11):507-9.
  6. ^ Rippon JW. Chromoblastomycosis and related dermal infections caused by dematiaceous fungi. In: Medical Mycology. The Pathogenic Fungi and the Pathogenic Actinomycetes. 2nd ed. Philadelphia, Pa: WB Saunders; 1982:249-76.
  7. ^ Pradhan SV, Talwar OP, Ghosh A, Swami RM, Shiva Raj KC, Gupta S. Chromoblastomycosis in Nepal: a study of 13 cases. Indian J Dermatol Venereol Leprol. May-Jun 2007;73(3):176-8.
  8. ^ Robert A Schwartz, Eugeniusz Baran Chromoblastomycosis medscape, Приступљено 10. 03. 2010. ((en))

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).