Хром(III)-хидроксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хром(III)-хидроксид
Identifikacija
CAS registarski broj 1308-14-1 YesY
PubChem[1][2] 14787
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H6CrO3
Molarna masa 106.04 g mol−1



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Хром(III)-хидроксид је хидроксид хрома хемијске формуле Cr(OH)3, где је оксидациони број хрома +3. Назива се још и хроми-хидроксид.

Добијање[уреди]

Добија се дејством алкалних хидроксида или амонијака на зелене соли тровалентног хрома. Уколико се делује на љубичасте соли добија се хидратизовани облик ове супстанце (Cr(OH)3 • xH2O), са три молекула воде.[3]

Својства[уреди]

Хромо-хидроксид је плавозелена чврста, пихтијаста супстанца. Свеже исталожен, лако реагује са киселинама, али уколико дуже остане у алкалном раствору, реагује теже јер се мења. Свеже исталожен се такође лако раствара у алкалном хидроксиду, при чему се стварају или хромити или колоидни хроми-хидроксид. У алкалном раствору реагује са хлором или бромом дајући хромате.[4] При загревању, на око 50 °C, губи воду и настаје хроми-оксид или се трансформише у комплексно једињење, што зависи од тога како је добијен[3].

Особина Вредност
Број акцептора водоника 3
Број донора водоника 3
Број ротационих веза 0
Партициони коефицијент[5] (ALogP) -0,6
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) 2,3
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 94,5

Примена[уреди]

Осим што се користи за добијање других једињења хрома, користи се и у текстилној индустрији, али и за добијање зелене боје за сликање, јер је резистентан на воду, базе, светлост и временске прилике[3].

Референце[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Concise encyclopedia chemistry, Приступљено 29. 4. 2013.
  4. Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  5. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  6. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  7. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]