Хронологија НАТО бомбардовања СРЈ

С Википедије, слободне енциклопедије

Хронологија важнијих догађаја током НАТО бомбардовања СРЈ 1999.:

24. март 1999.[уреди | уреди извор]

НАТО бомбардовање СРЈ званично је почело 24. марта 1999. године у 19 часова и 55 минута.[1] Бомбардовано је подручје Косова и Метохије. Током наредних дана бомбардовани су и већи градови Србије и Црне Горе: Београд, Ниш, Нови Сад, Лесковац, Подгорица, Сомбор, Суботица итд[2]. Херцег Нови, Луштица, Обосник, предајници са ТВ и радио антенама и војни објекат.

Прве ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19.53 када је страдао први војник ВЈ Бобан Недељковић.[3] У 19.55 погођени су војни циљеви у Приштини. Затим су у 20.05 3 крстареће ракете погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 11 војника ВЈ. Затим су бомбе око 20.10 пале на касарну у Врбици.

Војни циљеви у Батајници погођени су у 20.38.[4]

У овом периоду бомбардован је и предајник за емитовање првог, другог, трећег канала радио-телевизије Србије, затим првог, другог, 101, 202 канала радио Београда на Великом Јастрепцу. Ту су пале две бомбе: једна је погодила зграду у којој се налазе разни уређаји и особље за одржавање веза према Јастрепцу, док је друга погодила предајник, висок 128 метара, који се преломио на неколико делова и пао преко зграде. Запаљен је и мали део антене која је преносила сигнал за Мобтел мрежу.

Овог дана је гађана касарна у Даниловграду када је погинуо војник Саша Стојић из Београда,[5] а теже су повријеђена два војника, од којих један на аеродрому Голубовци, Подгорица.

25. март 1999.[уреди | уреди извор]

У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома а два су пала у атар села Цветке.

Од поднева па до вечерњих сати преко 20 пута је бомбардована касарна у Пећи, која ће, до краја агресије, бити главна мета у овом граду НАТО авијације.

Бомбардовање околине Лесковца, страдало око 500 објеката.[6]

Погођена је и кућа Радослава Арнаутовића из Катрге, на срећу без жртава а један неексплодирани пројектил пао је у рејон села Отроци.

26. март 1999.[уреди | уреди извор]

Београд

Током агресије против СРЈ, 26. марта 1999. године, НАТО авијација је циљала око 40 установа и насеља. Војни гарнизони су били главна мета, посебно војне установе где су војници били смештени.

Ни остале војне јединице нису поштеђене, циљани су аеродроми, ПВО и остали одбрамбени системи, телекомуникације и командни центри.

27. март 1999.[уреди | уреди извор]

F-117 А

Јединице Југословенске против-ваздушне одбране оборили су стелт бомбардер F-117, који се срушио близу села Буђановци код Руме.

Тог дана је НАТО такође користио забрањене касетне бомбе.

28. март 1999.[уреди | уреди извор]

Око 00:20 у три наврата бомбардована насеља Мељак и Степојевац. На мети су углавном биле приватне куће.28 особа је погинуло,а 40 рањено.

НАТО је наводно грешком,при процени са велике висине због густе магле,бомбардовао магистрални пут за Обреновац, Умку и Сремчицу. Страдало је 9 а повређено 4 човека.

29. март 1999.[уреди | уреди извор]

Генерал-потпуковник Спасоје Смиљанић, командир Југословенских Ваздушних Снага и ПВО, изјавио је да је у првој недељи НАТО агресије против Југославије, Војска Југославије срушила седам непријатељских летелица, укључујући један F-117А, три хеликоптера, три авиона без пилота, и 30 крстарећих ракета.[7]

Гађан погон фабрике лекова "Здравље" у Лесковцу[6]

У 02.10 бомбардована је зграда МУП-а, при чему је настрадао мајор полиције, Радојица Ковач.

30. март 1999.[уреди | уреди извор]

Репортер француске новинске агенције АФП је посетио приштински спортски стадион и видео да је установа празна и да је трава у стадиону нетакнута, што је порекло тврдњу НАТО-а да је стадион претворен у концентрациони логор и да се тамо држи 100.000 заробљених Албанаца.

31. март 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардован Јастребац када је погођен десетокиловолтни далековод близу предајника.

Три америчка војника заробљена на граници Македоније и СРЈ под неразјашњеним околностима.[8]

1. април 1999.[уреди | уреди извор]

Срушени Варадински мост

Око 5 сати ујутро у Новом Саду бомбардован је Петроварадински мост који повезује Нови Сад и Петроварадин. Мост је тотално срушен, и само његов врх је остао да вири из Дунава.

У 9.00 бомбардована Пећ.

2. април 1999.[уреди | уреди извор]

У 01:30 са 3 пројектила гађано је село Ногавац, општина Ораховац. Погинуло је 11 лица а 5 је задобило тешке телесне повреде.[9]

Током напада на Куршумлију, због НАТО авијације је погинуло 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из 12. века.

3. април 1999.[уреди | уреди извор]

Мост слободе у Новом Саду након бомбардовања

У Београду је око 1 сат бомбардована зграда МУП-а.

У Новом Саду је око 19:55 бомбардован мост Слободе који повезује Нови Сад и Сремску Каменицу. Страдало је више лица која су се у моменту ракетирања нашла на мосту, а већи број цивилних објеката је оштећено.[10]

Око 20:00 пала је ракета на мост у Бачкој Паланци. Мост није порушен, али је његова десна страна оштећена.[10]

4. април 1999.[уреди | уреди извор]

У Београду је бомбардована централна топлана на Новом Београду, зграда у близини војно-медицинске академије и цивилни објекти у Сремчици.[10]

У Чачку је по трећи пут бомбардована зграда „Слободе“. Ракетирано и више привредних и цивилних објеката у широј околини.[10]

У Новом Саду је бомбардована зграда телевизије Нови Сад.

У Гњилану је бомбардован возни парк са 30 аутобуса. Такође је уништена и једна бензинска пумпа.

У Куршумлији је са две ракете бомбардован дрвни комбинат.

У Богутовцу код Краљева је у 2:10 бомбардовано складиште горива „Беопетрола“. Рањена три радника.[10]

У Смедереву је око 4:25 бомбардована бензинска пумпа. Погођене инсталације „Југопетрола“.[10]

У Панчеву је око 4:30 са две ракете бомбардована рафинерија нафте, погођена РЈ Енергана. Погинула 2 радника а 4 задобило тешке телесне повреде.[11]

5. април 1999.[уреди | уреди извор]

У селу Грачаница бомбардоване куће. По четврти пут бомбардован је манастир Грачаница. Бомба је пала близу гробља, али споменици нису порушени. Уништена је једино капела у цркви. У Приштини је бомбардован аеродром. Уништена је трафо-станица у близини, затим писта и зграда где се налази чекаоница и шалтери за куповину карата.

У Врању бомбардоване куће у непосредној близини аутобуске станице. Погинуло 2 а тешко рањено 15 лица.[11]

По други пут бомбардован је Лепосавић. Овај пут погођен је тунел Шарпељ код села Јерина.

У Нишу је бомбардована касарна Стеван Синђелић, затим магацин Дуванске индустрије, амбуланта фабрике и обданиште. Овај пут погођена је и војна команда и дечја клиника за рехабилитацију. Око 5:20 Ниш је поново бомбардован. Погођена је зграда у ширем делу центра. Око 21:30 бомбардован је северозападни део града.

У 2:35 бомбардовани су Лучани, а погођена је хемијска индустрија „Милан Благојевић“.

У Београду је око 4:15 једна бомба пала близу градске болнице на Звездари. Друга бомба пала је близу школе коју су људи из околних кућа користили као склониште. За време бомбардовања у школи је било 30 људи.

У Сомбору је око 3:00 са 3 пројектила бомбардована Нафтна Индустрија Србије. У Земуну је око 4:15 бомбардована главна улица у којој се налази спортски центар „Пинки“, Робна кућа итд. Већа оштећења задобио је Пољопривредни факултет, a погођен је Дом ваздухопловства.

У Алексинцу је у 20:22 бомбардован цивилни део града. Погинуло је 11 лица, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката а знатно оштећена, поред осталих и зграда Дома здравља и Хитне помоћи.[12]

У Богојеву је око 22:00 бомбардован мост. Само је делом порушен.

Сомбор је око 22:20 поново бомбардован. Овај пут на мети су били складиште горива и железнички и друмски мост.

У Новом Саду је око 22:15 са два пројектила бомбардована рафинерија (командна сала).

6. април 1999.[уреди | уреди извор]

У око 03:00 бомбардован и последњи мост преко Дунава у Новом Саду. Није срушен, тако да преко њега могу да прелазе само пешаци и возила хитне службе.

Око 11:00 са 5 пројектила бомбардовано је Врање. Оштећена је пекара и градска болница, а један пројектил пао је јужно од града.

Око 12:30 поново је бомбардован аеродром Слатина. Бомбардовано је и село Витановац.

У Јахлији је погођена пруга Крагујевац-Краљево, а оштећена је електрична инсталација. Бомбардован је мост на реци Топлици који повезује Ниш и Приштину.

У Лозни бомбардоване куће, затим железнички мост и мотел. Нема људских жртава. У Панчеву бомба пала у њиву.

У Призрену бомбардовано стамбено насеље тако да је већина кућа порушено. Бомбардован је и део водова који снабдева град пијаћом водом.

У Сурдулици је пројектилима погођена основна школа.

У Чачку су бомбардоване куће и дечји вртић.

У Лучанима је око 20:35 бомбардована хемијска индустрија „Милан Благојевић“.

У Црној Гори је око 23:15 бомбардован аеродром Голубовци.

Последњи мост на Дунаву у Новом Саду

7. април 1999.[уреди | уреди извор]

У Чачку је поново бомбардован индустријски објекат „Слобода“.

У Приштини је око 00:40 бомбардован центар. Са три пројектила гађана је зграда Главне поште и околни објекти. Живот је изгубило 10 лица, а 12 је задобило телесне повреде.[13]

Бомбардовано је и село Девет Југовића, а око 3:15 са 10 пројектила бомбардовано је село Грачаница.

У Новом Саду је око 2:45 бомбардован „Нафтагас“, а складиште рафинерије нафте је уништено. У Сомбору је око 3:00 бомбардован „Нафтагас“, и села Чонопља и Кљајићево у околини.

У Нишу је око 4:45 бомбардована фабрика „Јастребац“. Ракета која је погодила фабрику пала је прво на њен кров, затим је пробила две бетонске плоче и зауставила се у дворишту куће удаљене 500 метара од фабрике. У дворишту је направила кратер дубине 5 метара и пречника 10 метара. У нападу на Ниш погођена је и фабрика „Фиделинка“ и главна аутобуска станица у близини нишке тврђаве.

8. април 1999.[уреди | уреди извор]

Погођен завод „Црвена застава“ у Крагујевцу, повређена су 124 запослена, а на хиљаде радника остало је без посла.

Од 00:42 до 00:50 бомбардована је Ћуприја при чему је једна особа преминула а 3 лица је задобило тешке телесне повреде.[9]

У 04:10 приликом ракетирања врха Торник на Златибору погођен спортско-рекреативни центар. Погинула 3 лица.[11]

Бомбардована Ибарска магистрала у месту Штавица. На удару је била магистрала и тунел Штавица. Од детонације,део тунела се обрушио,затрпавши аутобус који се кретао ка Београду. На срећу,нема мртвих.

9. април 1999.[уреди | уреди извор]

Рано ујутру, око 2:00, погођено је складиште нафте у Смедереву.

10. април 1999.[уреди | уреди извор]

Посматрачки торањ Војске Југославије „Кошаре“ је нападнут са албанске територије у првом од многих покушаја ОВК да изведе копнену инвазију Косова и Метохије уз помоћ Албанске Армије и НАТО ваздушних снага.

11. април 1999.[уреди | уреди извор]

У раним јутарњим часовима бомбардовано село Мердаре са 20 пројектила и већим бројем касетних бомби. Погинуло 5 лица, а теже телесне повреде задобила трудница у шестом месецу трудноће.[11]

НАТО авијација је нанела огромну штету Приштини и Ђаковици у једном од највећих ваздушних напада на те градове.

Аеродром Слатина код Приштине је поново бомбардован.

Околина манастира Грачанице је такође бомбардована.

Алексинац

12. април 1999.[уреди | уреди извор]

Око 11:00 ујутро бомбардован је путнички воз на прузи Београд-Солун у Грделичкој клисури 15 километара од Лесковца. Трећи и четврти вагон су потпуно уништени, док су локомотива и први вагон остали читави. Тачан број погинулих и рањених до данас није са сигурношћу утврђен. Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.[14]

У Крушевцу је око 2:00 бомбардован индустријски објекат „14. октобар“ и градска топлана. У Панчеву је око 2:30 бомбардована рафинерија нафте.

У Крагујевцу је око 2:44 бомбардована фабрика аутомобила „Застава“.

У Приштини је бомбардована шира околина аеродрома Слатина, а осам детонација чуло се јужно од града.

У Панчеву је око 22:35 поново бомбардована рафинерија нафте. Нема повређених.

У Новом Саду је око 23:00 бомбардована рафинерија, а оштећена је и водоводна инсталација.

У Сомбору је око 23:00 по пети пут бомбардовано складиште „Нафтагаса“.

13. април 1999.[уреди | уреди извор]

Остаци хотела Бачиште у националном парку Копаоник

У Београду је на Бањици бомбардована Војно Медицинска Академија. У Чачку је око 00:00 бомбардована фабрика „Слобода“.

Око 00:30 бомбардован је национални парк Копаоник, а погођен је хотел „Бачиште“. На срећу, у хотелу није било гостију.

У Приштини је око 1:45 са 6 пројектила бомбардовано складиште „Југопетрола“. Бомбардован је и густо насељени део града. Од 00:00 до 2:00 са 15 пројектила бомбардована је аутобуска станица и фабрика пластичних маса. У ноћашњем нападу било је и православно гробље где је поломљено око 50 споменика као и споменик косовским јунацима. Погођен је и ТВ репетитор код Приштине. На Приштину је бачено 10 ракетних и пројектила и 30 бомби.

У Крушевцу је око 3:00 бомбардован стари мост на Расини. У Ивањици је око 3:00 бомбардована земаљска сателитска станица.

У Биљановцу је око 3:00 бомбардован мост између Краљева и Рашке.

14. април 1999.[уреди | уреди извор]

У Приштини су око 00:00 бомбардоване две куће у близини фабрике Кока-коле. Око 2:30 са 6 пројектила бомбардован аеродром Слатина, док је јутрос око 9:30 бомбардован споменик косовским јунацима.

Око 00:00 бомбардован је железнички мост на Лиму у близини Нове Вароши.

Око 1:00 са 3 бомбе бомбардована је Баира. На срећу људских жртава нема.

Код Рашке је око 3:00 са две ракете бомбардован мост.

У Ваљеву је око 5:30 бомбардована фабрика „Крушик“ и највеће градско насеље. Од силине детонације оштећена је болница и пољопривредна школа.

Око 5:45 бомбардовано је село Извор код Пирота. Око 11:00 бомбардован је и Призрен.

Око 21:30 са 5 пројектила бомбардована је Куршумлија, а погођен је мост на реци Косаници.

Од 13:30 до 15:30 сати у тринаврата гранатирана је колона избеглица код села Маданој и Меја. У овом нападу 61 лице је погинуло, а 36 рањено.[15]

Касетним бомбама гађано село Павловац код Врања. Страдала једна особа а једна тешко повређена.[16]

15. април 1999.[уреди | уреди извор]

Нови Сад након бомбардовања. НАТО је често бомбардовао рафинерију нафте што је довело до еколошке катастрофе

Око 2:00 бомбардована је Раковица у Београду, а уништене су стамбене зграде и пословни објекти. Од силине детонације оштећене су скоро све школе у Раковици.

Око 00:15 бомбардован је Чачак, а погођен је и предајник радио-телевизије Србије.

Око 00:15 бомбардован је мост на Западној Морави у селу Јасика код Крушевца.

Око 4:40 бомбардован је Ниш, а погођен је северозападни део.

Око 12:25 бомбардован је Крушевац. Од силине детонација већина школа је оштећено.

Око 22:31 бомбардована је Стражевица у Београду.

Око 22:50 бомбардована је Суботица, а погођен је најгушће насељени део града.

Око 22:50 бомбардована је „Петрохемија“ у Панчеву. Око 22:58 бомбардован је мост између Ковина и Смедерева. Један део моста пао је у воду. Око 23:00 бомбардован је северозападни део Новог Сада, а са 3 пројектила погођена је и рафинерија нафте.

16. април 1999.[уреди | уреди извор]

У ноћашњем нападу био је ТВ репетитор на Церу и трафо станица у близини њега.

Ноћас је бомбардована и Приштина, а погођен је аеродром Слатина и село Чучуљага.

У Даниловграду бомбардоване куће.

Поподне је са 20 пројектила бомбардована Подгорица.

Око 2:10 бомбардована су села у околини Краљева као што су Мрсаћ Врдила и Дракчић. У Дракчићу је бомбардован друштвени објекат, а од силине детонације попуцала су стакла на околним кућама.

Око 3:00 бомбардовано је Буково, предграђе Бољевца. Око 10:30 бомбардован је североисточни део Врања.

17. април 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардовано је Ужице.

Око 2:10 бомбардовано је Ваљево. Погођена је фабрика „Крушик“. Највише оштећења задобиле су хале. Оштећена је и фабричка здравствена станица, затим околне куће, обданиште и пољопривредна школа.

Око 18:00 бомбардован је Белаћинац у Приштини.

У 21:30, у селу Батајница, за време дејства авијације НАТО, од шрапнела експлодираног пројектила погинула је трогодишња Милица Ракић (1996). Њена смрт је постала симбол страдања и патњи деце Југославије. Приликом истог дејства лакше је повређен и дечак Дражен Јанковић (1997).[17]

Крушик

18. април 1999.[уреди | уреди извор]

У Панчеву је са неколико пројектила бомбардована рафинерија нафте, затим азотара и петрохемија.

У Београду је бомбардована Батајница. Од силине детонације оштећена је већина зграда у Батајници.

У Новом Саду бомбардована је рафинерија нафте. У Ужицу бомбардоване куће.

У Куршумлији бомбардован мост и манастир свете Богородице.

Око 15:00 бомбардован северозападни део Приштине и село Чичевица.

19. април 1999.[уреди | уреди извор]

У ноћашњем нападу био је Обреновац где је нанета велика материјална штета. Око 1:30 у Баричу је бомбардована фабрика „Прва искра“.

Око 1:30 бомбардован центар Новог Сада, а погођена је зграда извршног већа Војводине.

Око 1:30 у Бачкој Паланци бомбардован мост „25. мај“. Оштећена је лева страна моста. Бомбардована је и шира околина Срема. Око 1:30 са 11 пројектила бомбардован северозападни део Параћина.

Око 1:40 бомбардована је Суботица. Један пројектил погодио је у близини језера Палић.

Око 1:45 бомбардовано је Краљево, а више пројектила пало је у Богутовачкој бањи. Око 3:15 бомбардован је мост код Куршумлије. Неколико пројектила погодило је и репетитор на Мокрој гори.

Око 9:55 бомбардована је Косовска Митровица где су погођене куће, затим Пећ, Подујево, шира околина Голеша и аеродром Слатина. Око 12:00 са две пројектила бомбардован је Пећ.

Од последица бомбардовања у Нишу погинула једна особа.[16]

20. април 1999.[уреди | уреди извор]

У ноћном нападу мета је био Липљан где је испаљена једна ракета, док су две оборене.

Гађано нишко насеље Шљака, 12 људи повређено а 10 кућа уништено а 12 тешко оштећено.[18]

Ноћас је бомбардована и Батајница у Београду.

Око 1:25 бомбардована је Нова Варош, а погођен је мост.

Од 1:50 до 3:40 бомбардована је, са 8 пројектила, Приштина, а погођен је аеродром Слатина и Белаћевац.

Око 1:50 са 4 пројектила бомбардована специјална болница за рехабилитацију у Новом Пазару.

Око 2:25 бомбардовано Краљево, а погођен је Ковачин, а један пројектил пао је у близини манастира Жича.

Око 3:17 бомбардовано је, са 7 пројектила, Ваљево, а погођена је фабрика Крушик.

21. април 1999.[уреди | уреди извор]

Око 00:20 по четврти пут бомбардована је фабрика „Крушик“ у Ваљеву, а погођен је у део засађен шумом тако да је избио велики пожар. Око 00:40 бомбардована је околина Чачка, а погођена је Самаила 15 километара југоисточно од града.

Око 2:40 бомбардован је Нови Сад, а погођен је нафтни комплекс, рафинерија нафте и друмско-железнички мост између Новог Сада и Петроварадина. Неколико детонација чуло се и из правца Фрушке горе, а погођен је и предајник радио-телевизије Србије на Иришком венцу.

Око 2:47 бомбардован је мост на Дунаву код Бешке између Београда и Новог Сада. Један пројектил пао је на 100 метара од манастира Ковиљ.

Око 3:00 бомбардовано је избегличко насеље Ђаковица.

Око 3:15 бомбардован је у Новом Београду пословни центар „Ушће“.

Око 3:16 је по трећи пут бомбардована Новопазарска бања, а погођена је болница за лечење мишићне и неуромишићне болести.

Рафинерија у Новом Саду након бомбардовања

22. април 1999.[уреди | уреди извор]

Око 4:00 са четири пројектила бомбардована је резиденција председника Савезне Републике Југославије - Слободана Милошевића у Ужичкој 15 у Београду. Нема повређених. Зграда је уништена до темеља.

Око 15:00 са четири пројектила бомбардован Жежељев мост у Новом Саду. Мост није срушен.

У ноћашњем нападу била је и околина Приштине, а погођена су и околна села и аеродром „Слатина“.

23. април 1999.[уреди | уреди извор]

Ракетирано подручје Новог Сада и Ирига.У Новом Саду ракета је пала на аутобуску станицу у главној улици (М-22/Е-760) у правцу према Београду. Друга је погодила складиште нафте,трећа је,грешком Аваксове процене,пала у Дунав. Четврта је пала на Ириг и највише су куће страдале.11 људи је погинуло,а 37 рањено.

Бомбардована је фабрика „Крушик“ у Ваљеву.

Око 2:06 бомбардована зграда Радио-Телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду. Погинуло 16 особа, 3 задобило тешке а 13 лаке телесне повреде.[13]

"Зашто, споменик погинулим радницима РТС-а"

24. април 1999.[уреди | уреди извор]

Ниш је поново на мети када је центар града погођен са 16 пројектила, док је бомбардовањем на подручју Лесковца оштећено око 500 кућа. У Јадру су испаљена 24 пројектила на планину Гучево и оштећен планинарски дом, где су биле смештене многобројне избеглице, а уништени и телевизијски релеји и велики антенски стуб.

У бомбардовању ромског насеља Бардерана у близини призренске касарне погинула 4 а рањено 20 особа, углавном ромске националности.[16]

25. април 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардовање рафинерије нафте Нови Сад

Рафинерија нафте у Новом Саду је бомбардована.

Истог дана бомбардована фабрика шећера,познатија као "шећерана" на Чукаричкој Падини.

26. април 1999.[уреди | уреди извор]

Жежељев мост након бомбардовања

Жежељев мост у Новом Саду је срушен. Куршумлија је опет гађана, па се број погинулих цивила попео на 17, страдала је метална индустрија „Металац“ и други погони, а око 2.000 радника остало је без посла.

27. април 1999.[уреди | уреди извор]

Између 12:15 и 12:30 бомбардована је Сурдулица, погинуло више од 9 цивила уз велику материјалну штету (видети )Бомбардовање Сурдулице 1999..[16]

Гађани су мостови на Лабу код Милешева, на Ибарској магистрали, на Косаници код Куршумлије и мост „25. мај“ који повезује Бачку Паланку и Илок.

Пут и пруга у Ибарској клисури у делу од Краљева до Рашке оштећена је на више места, до темеља је порушено 50 кућа, разорено је око 500 домова у Ћуприји, хала спортова, зграда „Електродистрибуције“, робне куће, две средње и једна основна школа, вртићи и локали.

28. април 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардовано ромско насеље у Призрену, када су погинула четири лица, од којих су три жртве била деца. Оштећена је дечја болница и породилиште Клиничко болничког центра (КБЦ) „Драгиша Мишовић“.

Ракета пала у предграђе Софије.[19]

Друга ракета је,наводно грешком,пала у Кочериново.18 особа погинуло,а 15 повређено.

29. април 1999.[уреди | уреди извор]

НАТО је уништио Сарајевски мост у Грделичкој клисури. Саобраћај је онеспособљен на Ибру и на Дунаву код Бешке. Срушен Авалски торањ, а гађани су и антенски стуб у Борчи и релеји широм Србије - торањ на Иришком Венцу, Овчар Гобељи и Црном Врху.

Бомбардован Ириг,две куће оштећене. На срећу,нема мртвих.

30. април 1999.[уреди | уреди извор]

Споменик страдалима у Мурину

Стара зграда Републичког МУП у центру Београда је бомбардована, а на удару су се нашли и министарство одбране и Генералштаб.

Гађана је варош Мурино, општина Плав у Црној Гори, шесторо погинулих цивила од чега две девојчице и један дечак, а четири лица тешко повређено.[16] У овом нападу је било највише страдалих цивила од бомбардовања на територији Црне Горе.[20]

1. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Генералштаб Војске Југославије

У Београду је око 2:30 бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО-а погодили су и Врачар, густо насељени крај у ширем центру града.

Бомбардован стари мост у Трстенику. Погинула једна особа.

Бомбардовано село Јабланица, општина Призрен. Погинула 2 лица а тешке телесне повреде задобило 16 лица. Бомбардовано насеље Кула у Призрену где је погинуло 7 лица а 15 задобило тешке телесне повреде.[16]

Бомбардован аутобус Ниш експреса на релацији Ниш - Приштина, код села Лужана, погинуло 60 цивила, од тога 15 деце и једна трудница. Само четири цивила преживела у препуном аутобусу.[21][22] Међу погинулима су били брат и сестра, Никола (17) и Марија (15) Петровић.[23][24]

2. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Јединице југословенске ПВО срушиле амерички ловац-бомбардер F-16 крај Београда (Обарање F-16 код Накучана). Пилот Дејвид Голдфејн спашен од стране спасилачких екипа америчке војске.[25]

У бомбардовању Сремске Митровице страдала једна жена.[26]

3. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардован аутобус „Ђаковица превоза“ код Савине Воде, на путу Пећ - Кула - Рожаје, када је 20 грађана погинуло, док су 43 лица повређена. Поново је на удару била је Телевизија Нови Сад.

4. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Погибија пилота Миленка Павловића, који је оборен 4. маја у авиону типа Миг 29 изнад Ваљева.

5. мај 1999.[уреди | уреди извор]

НАТО је,наводно грешком,радећи по погрешним информацијама,погодио места Чајниче,Плашће и Доња Брвеница.37 особа је погинуло,а једна преживела.

6. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Железнички мост код Ватина на прузи Београд - Букурешт срушен је 6. маја. Погођена су складишта „Југопетрола“ и „Енергогаса“. Нападнут је нишки аеродром, гађане инсталације „Југопетрола“ код Неготина.

7. мај 1999.[уреди | уреди извор]

14 цивила убијено у бомбардовању касетним бомбама у Нишу.

У 23:50 бомбардована кинеска амбасада у Београду. Три лица су погинула, а 5 задобило тешке телесне повреде.[26]

На удару су биле зграде Генералштаба, Министарства одбране, Владе Србије, савезног МУП и хотела „Југославија“.

8. мај 1999.[уреди | уреди извор]

На мети су били радио и телевизијски репетитори на Космају и Руднику.

У Нишу погођен и тешко оштећен Камени мост.

Бомбардована Ћуприја, погођен мост аутопута преко Велике Мораве

НАТО је,наводно грешком,ракетирао подручје код границе између Босне и Херцеговине и Црне Горе у месту Граб. На срећу,нема мртвих,али је око 30 кућа до темеља уништено.

9. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардован је хуманитарни конвој из Румуније.

Разорена је пошта у Ужицу, оштећен Дом здравља, а поново је на мети био ваљевски „Крушик“.

10. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Две улице потпуно су избрисане са мапе Медошевца код Ниша, после бомбардовања тог села 10. маја. До темеља је порушено 20 кућа, а више од 100 је онеспособљено за становање.

Приликом бомбардовања индустријске зоне Чачка бројне куће порушене су до темеља. Погинула два лица.[26]

На мети су били „Прва искра“ у Баричу и телевизијски и радио предајник на Црвеном селу код Суботице.

11. мај 1999.[уреди | уреди извор]

НАТО бомбардовао Ниш, када су повређени потпредседник Социјалистичке партије Србије Душан Матковић, потпредседник Већа република Савезне скупштине Горица Гајевић и смртно страдао припадник МУПа Републике Србије Горан Алексић, вршећи своју дужност. Оштећен је железнички мост код Житорађе, бомбардовани мостови у Грделичкој клисури. Срушен је мост на Лиму у Мурину. Бомбардован је Владичин Хан и мост на Јужној Морави, а живот су изгубила два лица.

12. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардован Ниш, 14 цивила повређено.

Касетне бомбе пале у реку Лим,а једна оштетила десну траку магистралног пута у правцу ка Ужицу.У том тренутку су пролазила три теретна камиона,која су запаљена.4 особе погинуле,а 2 повређене.

13. мај 1999.[уреди | уреди извор]

У 23:50 на магистралном путу Призрен - Сува Река, на раскрсници код села Кориша, општина Призрен, НАТО авијација је бомбардовала колону од 500 - 600 албанских избеглица. Погинуло је 48 лица а тешке телесне повреде задобило је 60 лица.[16] Око 22:20 бомбардован је мост у Врбасу. Поново бомбардована зграда Телевизије Нови Сад.

14. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Колоне цивила бомбардоване у Кориши код Призрена, када је од касетних бомби живот изгубило више од 100 албанских цивила, углавном жена, деце и стараца. НАТО је користио термовизуелне бомбе које после удара развијају високу температуру и до 2.000 °C.

15. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардован рударско-топионичарски басен Бор.

Рударско-топионичарски басен након бомбардовања

16. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардована трафостаница Рударско топионичарског басена „Бор“. Погођена су постројења „Југопетрола“, трафостаница у кругу смедеревског „Сартида 1913“, резервоар бензинске пумпе на зрењанинском путу. У Гори на Космету ракетирани су телевизијски репетитор, фабрика лековитог биља, фарма оваца и магацин хране.

17. мај 1999.[уреди | уреди извор]

У нападу на Бор погинуло једно лице. Срушен надвожњак на ауто-путу Београд - Ниш. На Прешево испаљено 12, а на Лесковац три пројектила. Нови напади на Батајницу, Фрушку гору, Смедерево, Велику Плану, Прахово, Аеродром Поникве и Гњилане. Бомбардоване су крагујевачке „Шумарице“ и уништене куполе које су симбол страдања 7.300 недужних жртава Другог светског рата.

НАТО је са два пројектила гађао складиште „Југопетрола“ на Чукарици, а на мети је био и Сурчин. У нападу на ваљевски „Крушик“ једно лице погинуло, а 13 повређено. У бомбардовању борског „Југопетрола“ једно лице погинуло.

Непријатељске ракете оштетиле су Дуванску индустрију, штампарију „Нова Југославија“ и аутобуску станицу у Врању. Ракетиран мост на Јужној Морави у Владичином Хану, где су оштећене куће, школе, вртић, а погођен је и мост код Великог Орашја.

18. мај 1999.[уреди | уреди извор]

НАТО је,наводно грешком,бомбардовао склониште Албанских избеглица.149 особа је погинуло,а од тога 36 су била деца.

19. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Приликом бомбардовања Гњилана погинула су четири цивила, а 16 је лакше повређено.

Око 1:00 после поноћи,ракетирано је Севојно. Једна особа је изгубила живот,а 7 је повређено. Од детонације су разбијена стакла на околним кућама.

Поново је на мети била штампарија"нова Југославија". Нема повређених.

20. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Током бомбардовања клиничко-болничког центар „Др Драгиша Мишовић“ у Београду убијена три пацијента и један радник, а рањено више пацијената. Разорена је Неуролошка клиника, а од експлозије демолиране и зграде Центра за дечје плућне болести и туберкулозу и Гинеколошко-акушерска клиника. Погинуло је и седам гардиста Војске Југославије који су се налазили испред клинике.

21. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардован казнено-поправни дом у Истоку, усмртивши десетине затвореника и радника те установе. Термоелектране „Дрмно“ код Костолца и „Колубара“ у Великим Црљенима, као и рејон око хидроелектране Бајине Баште такође су биле на мети. Непријатељ је користио специјална високопроводна влакна за изазивање кратких спојева.

Бомбардовани су циљеви у околини Београда, Липовица, Раковица, Ресник, Батајница и шире подручје Авале, а са два пројектила погођено је складиште „Југопетрола“ у Радничкој улици.

Бомбардовани су Сомбор, Сремска Митровица, а испаљено је најмање 30 пројектила на цивилне објекте широм Космета, као и на цивилни аеродром Поникве.

22. мај 1999.[уреди | уреди извор]

По трећи пут бомбардована штампарија "нова Југославија". Једна особа погинула.

Широм Космета испаљено је око 100 пројектила.

Оштећене су многе куће у Сомбору, уништен мост на Старом Бегеју код Старог Двора, на Шабац је бачено 10 бомби и притом је погођен део касарне у ширем центру града и у том нападу је настрадала једна особа, гранатирани Макиш и Борча.

23. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардована термоелектрана Обреновац.

У Ђаковици живот је изгубило једно, а рањено 29 људи.

24. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардована електроенергетска постројења код Костолца, Новог Сада и Ниша, чиме је проузрокована несташица електричне енергије.

25. мај 1999.[уреди | уреди извор]

нема података

Дејство НАТО бомби код Сремске Митровице

26. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Почела је операција Стрела, у којој је Србију напала регуларна војска државе Албаније, НАТО и Специјалне јединице Норвешке.

Три лица су погинула, а два рањена у бомбардовању Косовске Витине. Гађан је и цивилни аеродром „Слатина“. Поновљен је напад на зграду телевизије Нови Сад. У 22,40 са 9 авио-бомби погођена караула „Јамена“ из састава 14. граничног батаљона Београдског Корпуса из Шида. Том приликом је погинуо војник Богдановић Мирко а 2 војника су теже повређена. Начињена је велика материјална штета.

У селу Раља, општина Сопот-Београд, са једним пројектилом погођена породична кућа при чему су погинула два детета (од 5 и 8 година), њихов отац и тетка (укупно 4).

27. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Најмање два цивила су погинула, а 10 лица повређено у нападу на Алексинац. Испаљено је седам пројектила на приватне куће и индустријску зону града. Погођене су трафостанице у Лештанима и у Бежанијској Коси.

Приликом бомбардовања Ћеновачког моста на Јабланици код Лебана три особе су погинуле.

28. мај 1999.[уреди | уреди извор]

нема података

29. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Са више од 10 пројектила гађан је центар Ћуприје. На Косовску Витину бачене су 22 бомбе. Оштећене су железничка и аутобуска станица, две робне куће и погон „Фротекса“ у Ужицу, телевизијски предајник и Поникве, Вршац, Куршумлија и центар Новог Сада.

Погођен део Ибарске Магистрале код Липовичке шуме. Због великог броја дрвећа у околини,пожар се распламсао.НАТО је поновио напад непуних 30 минута касније,кад су два ватрогасца повређена.

30. мај 1999.[уреди | уреди извор]

У поподневним сатима бомбардован је центар Сремске Каменице. Бомба је погодила једну кућу у Улици војводине Путника, а детонација је оштетила више стамбених објеката у близини.

Срушен мост на Великој Морави код Варварина. Животе је изгубило 9 цивила, а теже повређено 12 лица док се двоје воде као нестали (видети Масакр у Варварину).[15]

Погођена је специјална болница за туберкулозне болеснике, старачки дом, два павиљона у центру за избеглице у Сурдулици, а животе је изгубило најмање 17 деце и немоћних стараца.

Код Призрена је бомбардован новинарски конвој, а том приликом рањено је неколико лица.

31. мај 1999.[уреди | уреди извор]

Ракетиране приватне куће у Рипњу и Волгиној улици на Звездари. Погинула је једна особа, док је девет лица повређено. На мети је био и предајник Радио Београда у Звечкој код Обреновца, по ко зна који пут су на удару била електроенергетска постројења, а пројектили су падали и по рејону села Велика Моштаница.

Уништено је и тешко оштећено више од 100 гробова и надгробних споменика на православном гробљу у Приштини.

Истог дана бомбардован је и Нови Пазар и тада је погинуло 11 људи међу којима и двогодишњи Марко Симић.

1. јун 1999.[уреди | уреди извор]

У ноћи између 31. маја и 1. јуна погођена је Кикинда при чему је оштећена касарна, међународна пруга Кикинда - Темишвар и известан број кућа.

Касетне бомбе су бачене на Ћелије,Штавицу и Доње Бањане.27 особа страдало а 43 повређене.

2. јун 1999.[уреди | уреди извор]

НАТО авиони су ракетирали главну гасну станицу у Србобрану, после чега су без основног енергента остали сви витални градски системи. Погођен је предајник РТС између Србобрана и Сирига, срушен је репетитор Телевизије Краљево на планини Котленик, а у селу Липе код Смедерева НАТО је погодио приватну кућу и ранио двоје деце.

Погођени су објекти пута Београд - Ниш, мост на Јасеници и надвожњак пруге Велика Плана - Мала Крсна. На удару НАТО били су и Куршумлија и Мерошина код Ниша.

3. јун 1999.[уреди | уреди извор]

Месна заједница „Равна Река“ у општини Деспотовац ракетирана је са четири пројектила. Срушен је мост на Белом Дриму који повезује ђаковичку општину са ораховачком и призренском.

4. јун 1999.[уреди | уреди извор]

НАТО је,наводно грешком,испалио пројектиле на део Ибарске магистрале код места Липље,уместо бомбардовања Љига. На срећу,ова грешка је сачувала велики број живота,али су пут и околина уништени.

5. јун 1999.[уреди | уреди извор]

нема података

Četiri projektila ispaljena P.O.Agrovršac-leva strana puta i u Barutanu u 8časova i 33minuta-zapisala tada 05.06.1999.god.

6. јун 1999.[уреди | уреди извор]

нема података

7. јун 1999.[уреди | уреди извор]

Бомбардована је фарма оваца и коза у селу Подгорац, власништво Еко-хране из Бољевца. У том дејству погинула су 3 радника и порушено је 7 објеката.[27]

8. јун 1999.[уреди | уреди извор]

нема података

9. јун 1999.[уреди | уреди извор]

Око 19:35 погођена касарна у Урошевцу.[28]

10. јун 1999.[уреди | уреди извор]

Ракетирано село Кололеч око 13:15 у општини Косовска Каменица.[28]

Званичну обуставу бомбардовања саопштио је генерални Секретар НАТО Хавијер Солана тек после почетка повлачења југословенских снага са Косова и Метохије.[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ НАТО архива, конференција за штампу 25. март 1999, Приступљено 29. 4. 2013.
  2. ^ Агресија на Југославију, Глас Јавности, 25. март 1999.
  3. ^ Сећање на масакр, приступљено март 2013
  4. ^ Бомбардовање које није проглашено ратом
  5. ^ „Danilovgrad: Vojnici nisu dozvolili parohu i predstavnicima Crkvene opštine da odaju poštu Stajiću”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2021-03-25. 
  6. ^ а б Vlada Republike Srbije >> Vesti >> Politika >> HRONOLOGIJA ZLOČINA I BEŠČAŠĆA NATO
  7. ^ http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/03/29/najnovije-vesti-0328.html Глас јавности: Најновије вести, 29.3.1999[мртва веза], Приступљено 4. 3. 2012
  8. ^ KOSOVO CONFLICT CHRONOLOGY
  9. ^ а б Смиљанић, стр. 217
  10. ^ а б в г д ђ Ратни дневни прегледи, 1
  11. ^ а б в г Смиљанић, стр. 218
  12. ^ „Тадић НАТО бомбардовање је злочин” (Новости, 24. март 2012)
  13. ^ а б The Republic Of Serbia Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2012), Приступљено 1. 4. 2013.
  14. ^ РТС: Годишњица бомбардовања моста у Грделици, Приступљено 29. 4. 2013.
  15. ^ а б Смиљанић, стр. 216
  16. ^ а б в г д ђ е Смиљанић, стр. 219
  17. ^ Смиљанић, стр. 215
  18. ^ Глас Јавности: среда 21. април 1999., Приступљено 29. 4. 2013.
  19. ^ BBC: Sofia hit by Nato missile
  20. ^ „е-новине: Koliko je bilo poginulih u NATO bombardovanju, приступљено у априлу 2013.”. Архивирано из оригинала 17. 06. 2012. г. Приступљено 01. 04. 2013. 
  21. ^ NATO MASAKR-AUTOBUS NIŠ EKSPRES(70 ŽRTAVA) 1.05.1999 - YouTube
  22. ^ „Subota, 1. maj”. НИН. Приступљено 5. 11. 2019. 
  23. ^ „КАД ВАМ НАТО УБИЈЕ СИНА И ЋЕРКУ: Живот је у породици Петровић стао и не помера се 23 године, отац Драгиша сваког дана иде на гробље”. Вечерње новости. 23. 3. 2022. Приступљено 24. 3. 2022. 
  24. ^ Зечевић, Драгана (1. 5. 2023). „ЖИВИМ САМО ДА ИМ ОДЕМ НА ГРОБ: Потресне речи мајке Марије (15) и Николе (17) који су страдали од НАТО бомби”. Вечерње новости. Приступљено 2. 5. 2023. 
  25. ^ Оборен изнад Србије, номинован за команданта авијације САД („Политика“, 27. април 2016)
  26. ^ а б в Смиљанић, стр. 220
  27. ^ Смиљанић, стр. 224
  28. ^ а б в Ратни дневни прегледи, 69

Литература[уреди | уреди извор]

  • Генерал Спасоје Смиљанић: Агресија НАТО - Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана у одбрани отаџбине, друго издање, Београд, 2009. страна 217
  • Ратни дневни прегледи (за новинаре акредитоване током агресије НАТОа на СРЈ), Прес центар Војске Југославије, Београд 2000

Спољашње везе[уреди | уреди извор]