Хронологија фотографије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Преглед важнијих догађаја у историји фотографије.

Нисефор Нијепс, прва фотографија у историји.
  • 1826 - Нисефор Нијепс направи прву фотографију (пејсаж). Време експозиције је било чак 8 сати.
  • 1835 - Виљем Фокс Талбот направи своју врсту слике, такозвану талботипију.
  • 1839 - Луј Дагер патентира нову врсту фотографије - дагеротипију.
  • 1839 - Виљем Фокс Талбот инвентира патентира први раширени поступак фотографије - калотипија.
  • 1839 - Џон Хершел развије фиксер и направи први стаклени негатив фотографије.
  • 1842 – Јанез Пухар усавршава фотографију на стаклу са временом експозиције од 15 секунди
  • 1851 - Фредерик Скот Арчер представи развијање са емулзиојом.
  • 1854 - Андре-Адолф-Јуџен Дездери представи прву слику-визитку. Представи и ротирајучу камеру, која је могла да направи 8 експозиција на једном негативу.
Луј Дагер, прва фотографија човека. Због дуге експозиције види се само човек у левом доњом углу који је стајао на миру код чишчења ципела, док промет и људи у покрету нису видљиви.
  • 1861 - Џејмс Клерк Максвел направи прву фотографију у боји.
  • 1868 - Луј Дукос ду Хаурон патентира барвну фотографију, чије боје зависе од дужине експозиције.
  • 1871 - Ричард Мадокс инвентира желатинасту емулзију.
Џејмс Максвел 1861., прва слика у боји.
  • 1876 - Ф. Хартер и В. Ц. Дрифилд обраде сензибилност филма на експозицију - сензиометрија.
  • 1878 - Идверд Мујбриџ направи прву брзу фотографију коња у галопу.
  • 1887 - Филм од целулоида.
  • 1888 - Кодак развије прву камеру за широку употребу.
  • 1887 - Габријел Липман развије поступак репродукције слика у боји по принципу интерференције.
  • 1891 - Томас Едисон инвентира кинетоскопску камеру - помичне фотографије
  • 1895 - Аугуст и Луј Лумијер представе прву кинематографску камеру.
  • 1898 - Кодак представи прву камеру која се отвара као хармоника.
Луј ду Хаурон 1877., прва колор слика са мешањем боја.
  • 1900 - Кодак представи легендарну камеру Бровни.
  • 1901 - Кодак развије филм од 120 mm.
  • 1902 - Артур Корн развије технологију за фототелеграфију.
  • 1907 - Аутокром Лумјер је први процес барвне фотографије на тржишту.
  • 1912 - Кодак представи филм од 127 mm.
  • 1913 - Кинемаколор - прва комерциална камера за филмове.
  • 1914 - Кодак развије автографик систем, који омогучује припис речи на негатив фотографије за време експозиције.
  • 1923 - Док Хародл Едгертон инвентира ксенонски флаш.
  • 1925 - Лејка представи филм од 35 mm, који је јоп данас у широкој употреби.
  • 1932 - Дизни сними први видео у боји "Flowers and Trees"
  • 1934 - Представљена је картуша од 135 mm, шта је олакшало употребу филма од 35 mm.
  • 1936 - Кодак представи филм од више слојева.
  • 1937 - Агфа представи свој нови колор филм.
  • 1939 - Агфа развије први модерни филм за камере.
  • 1942 - Кодак представи свој први филм у боји Кодаколор.
  • 1947 - Денис Габор инвентира холографију.
  • 1948 - Представљена је камера Хазелблад.
  • 1948 - Едвин Х. Ленд представи прву Полароид камеру.
  • 1957 - Представљен први Пентакс Асаши СЛР камера.
  • 1959 - Никон представио своју серију Ф
  • 1959 - АГФА представи прву автоматску камеру - Оптиму
  • 1961 - Јуџен Ф. Лали опише како би требало да ради сензор у дигиталној камери.
  • 1963 - Кодак представи Инстаматик.
Мујбриџ 1878., серија 12 слика са кратком експозицијом.
  • 1964 - Први Пентаксов Спотматик камера са рефлексним огледалом.
  • 1973 - Фејрчајлд Кондукот развије први већи дигитални сензор.
  • 1975 - Кодак направи већи напредак ка дигиталном чипу.
  • 1986 - Кодак представи први сензор (чип) од 1 Мегапиксла.
  • 2005 - АгфаФото објави стечај. Агфа филми нестану са тржишта.
  • 2009 - Нобелову награду за Физику добију инвентори ЦЦД сензора (CCD)
  • 2012 - 19. јануара Кодак објави стечај.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]