Хртковци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хртковци

Православна црква у Хртковцима
Православна црква у Хртковцима

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Сремски
Општина Рума
Становништво
Становништво (2011) 3036
Густина становништва 82 ст/km²
Положај
Координате 44°52′26″N 19°46′08″E / 44.874, 19.769
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 74 m
Површина 41,7 km²
Хртковци на мапи Србије
{{{alt}}}
Хртковци
Хртковци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22427
Позивни број 022
Регистарска ознака RU


Координате: 44° 52′ 26" СГШ, 19° 46′ 08" ИГД

Хртковци (мађ. Herkóca) су насеље у општини Рума у Сремском округу у Републици Србији. Од града Руме су удаљени 17 km. Према попису из 2011. било је 3036 становника.

Географске одлике[уреди]

Хртковци су типично равничарско насеље. Село има крстасту основу, јер је издужено на једној страни дуж долине Врањ, а на другој дуж пута РумаШабац. Тај облик је донекле нарушен изградњом неколико споредних улица. Село чине четири главне улице, које се секу под правим углом четрнаест споредних широких и ушорених улица.

Хртковци, као насеље, имају изузетно повољан географски положај. Налазе се у близини већих градских и индустријских центара, са којима су повезани асфалтним путевима. Од најважнијег гравитационог и административног центра Руме удаљени су 16 km, од Сремске Митровице исто толико, а од Шапца 18 km. Од Новог сада су удаљени 52 km, а магистрални пут Нови Сад–Рума –Шабац управо пролази кроз Хртковце. Свега 10 km удаљени су од ауто-пута БеоградЗагреб. Са овим ауто–путем, Хртковци су повезани већ поменутим путем преко Никинаца до Пећинаца.

Атар Хртковаца је неправилног облика, а издужен је правцем југозапад-североисток. Дуг је 13 km, а широк од 1,5 до 5 km. Површина атара је 41,3 km² и граничи се са атарима Платичева, Никинаца, Буђановаца, Руме и Јарка, док западну границу атара представља Сава.

Највећи део хртковачког атара лежи на сремској лесној тераси, а само крајњи, југоисточни део на алувијалној равни реке Саве. Висине лесне терасе благо опадају од севера према југу, од 88 до 81 m надморске висине. Површина терасе је благо заталасана и на њој се могу реконструисати старе депресије прекривене лесом. Алувијална раван је од ње одвојена одсецима и прегибима, високим око 5 m. Широка је око 2 km, а висока од 75 до 77 m и на њој су остаци старих Савиних рукаваца и обалске гредице између њих. Значајан облик рељефа је и долина Врањ, која кроз Хртковце пролази правцем запад – исток, ширине до 200 m и дубине од 3 до 4 m.

Од надземних хидролошких објеката у Хртковцима, овде протиче река Сава, која чини западну границу атара, канал Јарачка Јарчина, који пресеца северни део подручја, канал ископан дуж долине Врањ и низ споредних канала за одводњавање. У алувијалној равни Саве има мањих забарених површина. Фреатске воде на лесној тераси дубоке су од 3 до 5 m. У пролеће се на неким местима дижу чак и до 2 m испод топографске површине. На алувијалној равни су плиће, тако да се често појављују на површини и забарују депресије. На истражној бушотини, јужно од насеља, на алувијалној равни откривен је дебео слој друге издани на дубини од 12 до 48 m. У селу, на бушотини дубине 200 m откривена су три водоносна слоја, а каптиран је најдубљи од 110 до 123 m, чији је капацитет 14 l у секунди.

Историја[уреди]

У Хртковцима се налази вишеслојно археолошко налазиште Гомолава, које је богато доказима о стаништима из праисторијских и античких времена.

Кад се први пут у историји и под којим именом јављају Хртковци, тешко је поуздано утврдити. Ово је вероватно најстарије насељено место у општини, о чему сведочи археолошко налазиште са оближњег узвишења Гомолава, које је једно од најпознатијих налазишта из времена неолита. У средњем веку у овим областима доминирају Угри. Године 1747., забележено је насеље Худровцз. Временом од овог назива настао је 1881. године назив Хртковци.

Православна црква у Хртковцима помиње се у турским изворима већ 1622. године. Затим се Хртковци помињу као српско насеље 1722. Такође се помињу 1744, као збег капетана Трифуна Исаковића са попом Теодором (Милош Црњански).

Године 1737. су се око 1.600 римокатоличких поарбанашених Срба[1] из братства Клименти из околине Скадра доселили у Никинце и Хртковце, јер нису хтели да прихвате ислам. Данас се њихови потомци изјашњавају као Хрвати. Године 1854. године досељавају се Немци. Према редовном попису становништва 1869. године овде је живело 1239 становника. Све до Другог светског рата ова популација се увећавала. За време рата број становника је смањен и дошло је до смене становништва, јер су се Немци иселили пред крај рата, а на њихово место доселили су се колонисти. Према попису становништва из 1981. године у селу је живело 2.855 становника, од тога 48,9% су били мушкарци, а 51,1% су биле жене. Просечна старост становништва била је 36,9 година. Тада су већину становништва чинили Хрвати 41,3%, Мађари 19,4% и Срби 17,2%.

С почетком распада СФРЈ и рата у Хрватској, велики број избеглица српске националности, који су живели у СР Хрватској, дошао је у Хртковце. Хрвати из Хртковаца, мењали су своје куће и имања са избеглицама и при томе добијали веће куће и имања. Посредник у размени је била католичка црква. На тај начин промењена је етничка структура Хртковаца.[2]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Митинг у Хртковцима

Након митинга одржаног у Хртковцима 1992. на којем је говорио Војислав Шешељ уследиле су претње и малтретирање према несрпском становништву.[3] Због тога је један део Хрвата, а и осталих хртковчана био присиљен на мењање кућа и насилан и невољан одлазак из села.[4]

Локалитет Гомолава[уреди]

Католичка црква у Хртковцима
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Гомолава

Гомолава је праисторијски археолошки локалитет који се налази код Хртковаца, недалеко од Руме, на левој обали Саве. Била је насељена у током шест миленијума и спада у ред најпознатијих локалитета у Европи[5]. Сам локалитет је вишеслојно налазиште које обухвата археолошке слојеве од касновинчанског периода, преко енеолита и раног бронзаног доба до гвозденог доба, због чега га археолози популарно називају Тортом од цивилизација[5], а спада у ред тел типова насеља. Истраживања локалитета су започета 1904. године, а систематски радови на Гомолави су започели 1953. године и још увек, са прекидима, трају. Сам локалитет се данас налази под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја[6][7], али је и поред тога угрожен реком Савом која га спира, поготово у доба високог водостаја[5].

Привреда[уреди]

Привреда Хртковаца такође је усмерена ка пољопривреди. Највећи део ораница је у приватном власништву. Сем ораница, које заузимају 77% атара, веће површине су једино под шумама и неплодним земљиштем. У јужном делу атара земља припада пољопривредном добру Полет, које је приватизовано и које има поседе у свим атарима у јужном делу општине Рума, осим у кленачком. Обрадом плодног земљишта бави се и „ЗЗ Хртковци“ и једна приватна задруга. У селу постоје и два погона дрвне индустрије „Сава“. То су пилана и погон за производњу паркета.

Демографија[уреди]

У насељу Хртковци живи 2743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,5 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 1171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2800 [8]
1953. 3195
1961. 3265
1971. 3102
1981. 2855
1991. 2684 2528
2002. 3706 3428
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
2.396 69,89%
Мађари
  
310 9,04%
Хрвати
  
256 7,46%
Југословени
  
67 1,95%
Роми
  
28 0,81%
Словаци
  
5 0,14%
Црногорци
  
4 0,11%
Немци
  
3 0,08%
Македонци
  
3 0,08%
Русини
  
1 0,02%
непознато
  
79 2,30%


Референце[уреди]

  1. ^ http://www.pecat.co.rs/2012/05/hrvati-klimenti-iz-sela-hrtkovci/
  2. ^ „Kompletan stenogram završne reči dr Vojislava Šešelja pred Haškim tribunalom, 14. i 15. marta 2012. (4 deo)“. Svedok.rs Приступљено 19. 11. 2013.. 
  3. ^ „Podsećanje na slučaj Hrtkovci“. B92.net. 4. 5. 2005. Приступљено 19. 11. 2013.. 
  4. ^ Б92, Приступљено 30. 4. 2013.
  5. ^ а б в „Угрожена Гомолава“ (Политика, 26.01.2007) ((sr))
  6. ^ „Археолошка налазишта од изузетног значаја“ (Министарство културе Републике Србије) ((sr))
  7. ^ Споменици културе у Србији - Гомолава (Српска академија наука и уметности) ((sr)) ((en))
  8. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  9. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  10. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :