Хуан I од Кастиље
| Хуан I од Кастиље | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 24. август 1358. |
| Место рођења | Епиле, Сарагоса, или Тамарите де Литера, Уеска (Кастиља) |
| Датум смрти | 9. октобар 1390. |
| Место смрти | Алкала де Енарес (Кастиља) |
| Порекло и породица | |
Хуан I од Кастиље (шп. Juan I de Castilla; Епила, Сарагоса или Тамарите де Литера, Уеска, 1358 — Алкала де Енарес, 1390) био је краљ Краљевине Кастиље од 24. августа 1379. до 9. октобра 1390. Био је други краљ из династије Трастамара, син Енрикеа II и Хуане, ћерке дон Хуана Мануела де Виљене. Родио се у Арагону, док је његов отац био у прогонству пре него што је постао краљ.
Садржај |
Спољна политика[уреди]
У сукобу за кастиљански престо који се водио између Енрикеа II и Педра Суровог, Хуанов отац је добио значајну подршку из Француске, што му је омогућило да на крају победи и постане краљ Кастиље. У знак захвалности, Енрике, а касније и његов син Хуан, пружали су помоћ Француској у Стогодишњем рату против Енглеза. Хуан је такође прекинуо вишедеценијско непријатељство са краљевима Наваре, и одржавао је пријатељске односе са Карлосом III од Наваре који му је уједно био и зат, пошто је био ожењен Хуановом сестром Леонор.
Када је умро португалски краљ Фернандо I од Португалије, отац Хуанове друге жене Беатриз од Португалије, Хуан је преузео португалски престо, а у Кастиљи је оставио као регента свог учитеља Педра Гонзалеза (1384). Следеће године, 1385. Хуан је заратио око португалског престола са Хуаном од Ависа, полубратом свог таста, и ванбрачним сином Педра I. Након катастрофалног пораза код Алхубароте, Хуан је једва извукао живу главу с бојишта и морао је да се одрекне претензија на португалски престо.
Унутрашња политика[уреди]
Кћерке Педра I, Констанца и Исабел, биле су удате за два сина енглеског краља Едварда III, Џона од Гента, војводе од Ланкасера, и Едмонда од Ланглија, војводе од Јорка. Кад је Хуан дошао на престо, оне су, сматрајући се легитимним наследницама свог оца, па самим тим и кастиљанског престола, тражиле право на престо које су сматрале да им припада. Сукоби су престали 1388. године када се склопио брак између Хуановог сина, Енрикеа (будућег Енрикеа III), и Каталине, кћерке Констанце и Џона од Гента, војводе од Ланкастера. Млади брачни пар је, према одредбама споразума из Бајоне, новоформирану титулу принца и принцезе од Астурије, титула коју ће од тада, па све до данас, носити престолонаследници прво Кастиље, а потом и Шпаније.
Брак и деца[уреди]
Хуан се оженио 1375. године са Леонор од Арагона, кћерком Педра IV Свечаног. Из тог брака, родило се двоје деце:
- Енрике III (1379—1406), будући краљ Кастиље
- Фернандо од Антекере (1380—1416), краљ Арагона
Након смрти Леонор, Хуан се поново оженио са Беатриз од Португалије, наследницом португалског престола. Са Беатриз имао је једно дете, Мигела, који је умро као дете.
Литература[уреди]
- Suárez Fernández, Luis. Juan I de Trastámara, 1379-1390. Palencia: La Olmeda, 1994. ISBN 84-8173-012-2
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
