Хуков закон

Из Википедије, слободне енциклопедије

У механици, Хуков закон еластичности је апроксимација која казује да је релативна деформација еластичног тела, у одређеним границама, директно пропорционална напону који на њега делује. Закон је назван по Роберту Хуку, енглеском физичару из 17. века, који га је открио и 1675. изразио латинским анаграмом: ceiiinosssttuu. Решење анаграма је објавио 1678. године као: Ut tensio, sic vis (= Колико истезање, толика сила).[1] У овом првобитном облику, закон се односио пре свега на опруге, тј. чињеницу да је сила коју опруга производи пропорционална њеном истезању или сабијању:

F=-k\Delta x

Где је:

F — сила коју опруга производи, знак „—“ означава супротан смер од помераја. Ако је опруга истегљена, њена сила ће тежити да је скупи и супортно, ако је опруга скупљена, сила опруге ће тежити да је рашири
k — константа еластичности (коефицијент пропорционалности)
\Delta x — означава промену дужине при растезању или скупљању опруге у односу на њен основни, природни положај. Знак \Delta није обавезан, али обично се користи као ознака за промену

Данас је познато да Хуков закон важи за широк спектар еластичних тела, која се називају линеарно-еластичним телима, при деформацијама (истезање, увијање и сл.) које она трпе под утицајем сила. За свако такво тело, закон важи само у одређеним границама карактеристичним за њега — напон не сме прећи тзв. границу еластичности. Линеарни однос између деформације и напона је одређен константом пропорционалности, која се у зависности од типа деформације различито назива, такође карактеристичном за дато тело. Граница еластичности и константа пропорционалности зависе од природе материјала од кога је дато тело начињено и од осталих његових особина.

Референце[уреди]

  1. ^ Elert, Glenn. „Springs“ (на ((en))). The Physics Hypertextbook Приступљено 18. јула 2010.. 

Литература[уреди]

  • Timshenko, S., Goodier, J. N. (1951) (на ((en))). Theory of Elasticity (2nd edition ed.). New York: McGraw-Hill Book Company. 
  • Krpić, Dragomir (2005) [1996]. Fizička mehanika (treće izdanje ed.). Beograd: Fizički fakultet. ISBN 978-86-81019-06-1 (prvo izdanje).