Хумани геном

Из Википедије, слободне енциклопедије
Графичка репрезентација нормалног хуманог кариотипа

Хумани геном обухвата све молекуле ДНК једне гарнитуре хромозома (хаплоидног броја хромозома) човека.[1][2] Он обухвата, у ствари, два генома:

  1. сложени једарни геном који представља преко 99% укупног генома и
  2. мали митохондријски геном.

Једарни геном обезбеђује огромну већину генетичких података од суштинског значаја за синтезу полипептида на рибозомима у цитоплазми. Митохондријски геном носи информацију за мали број протеина, док је већина протеина митохондрија кодирано једарним генима и синтетише се на рибозомима у цитоплазми, а затим допрема у митохондрије.

ДНК је изграђена од 4 различите азотне базе: аденина, гуанина, цитозина и тимина, које се понављају милајардама пута у геному. Тако хумани геном има три милијарде база које су заузеле своја места у 24 различита хромозома. Од њих, 22 хромозома су аутозоми поређани од највећег (1) ка најмањем (22), а преостала два хромозома су полни: X и Y.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ International Human Genome Sequencing Consortium (2004). „Finishing the euchromatic sequence of the human genome.“. Nature 431 (7011): 931-45. Bibcode url = http://www.nature.com/nature/journal/v431/n7011/full/nature03001.html 2004Natur.431..931H url = http://www.nature.com/nature/journal/v431/n7011/full/nature03001.html. DOI:10.1038/nature03001. PMID 15496913. 
  2. ^ International Human Genome Sequencing Consortium (2001). „Initial sequencing and analysis of the human genome.“. Nature 409 (6822): 860-921. DOI:10.1038/35057062. PMID 11237011. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]