Цавтат
| Цавтат |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Дубровачко-неретванска |
| Општина | Конавле (општина) |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2.153 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 (лети UTC+2) |
| Надморска висина | 5 m |
 Цавтат
Цавтат на мапи Хрватске
|
|
Цавтат
Цавтат на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 20210 Цавтат |
| Позивни број | +385 20 |
Координате: 42° 34′ 53" СГШ, 18° 13′ 03" ИГД
Цавтат (итал. Ragusavecchia) је место и средиште општине Конавле, Дубровачко-неретванска жупанија, Хрватска. До нове територијалне организације у Хрватској, налазио се у саставу бивше велике општине Дубровник.
Садржај |
Име [уреди]
Име Цавтат потиче од римског назива Civitas vetus, како су његове избеглице у Дубровнику назвали своје матично насеље Epidaurum.
Географски положај [уреди]
Цавтат се налази на крајњем југу Хрватске на обали Јадранског мора 19 km. југоисточно од Дубровника. Недалеко од града пролази Јадранска магистрала. Језгро му је на малом полуострву. Лука је добро заштићена полуострвом Сустјепаном и спољним острвима Мрканом и Бобаром. Увала Тиха на супротној, североисточној страни служи као добро сидриште.
Становништво [уреди]
На попису становништва 2011. године, Цавтат је имао 2.153 становника.
По попису из 2001. године, у Цавтату је живело 2.015 становника.
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Хрвати | 1.498 (77,61%) | 1.109 (69,96%) | 689 (76,89%) |
| Срби | 151 (7,82%) | 134 (8,45%) | 84 (9,37%) |
| Југословени | 81 (4,19%) | 252 (15,89%) | 48 (5,35%) |
| остали и непознато | 200 (10,36%) | 90 (5,67%) | 75 (8,37%) |
| Укупно | 1.930 | 1.585 | 896 |
Попис 1991. [уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Цавтат је имало 1.930 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 1,498 | 77,61% | ||
| Срби | 151 | 7,82% | ||
| Југословени | 81 | 4,19% | ||
| Муслимани | 57 | 2,95% | ||
| Црногорци | 34 | 1,76% | ||
| Албанци | 15 | 0,77% | ||
| Македонци | 9 | 0,46% | ||
| Словенци | 7 | 0,36% | ||
| Словаци | 4 | 0,20% | ||
| Чеси | 4 | 0,20% | ||
| Немци | 3 | 0,15% | ||
| Украјинци | 3 | 0,15% | ||
| Италијани | 2 | 0,10% | ||
| Мађари | 2 | 0,10% | ||
| Руси | 1 | 0,05% | ||
| остали | 8 | 0,41% | ||
| неопредељени | 37 | 1,91% | ||
| регион. опр. | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 13 | 0,67% | ||
| укупно: 1.930 | ||||
Историја [уреди]
На месту где се сада налази Цавтат налазила се у време Старе Грчке колонија Epidaurum а касније су Римљани ту основали колонију Epidaurus .
Привреда [уреди]
У близини Цавтата, у месту Чилипи, налази се дубровачки аеродром.
Култура и образовање [уреди]
Познате личности [уреди]
Људевит Вуличевић, српски фрањевачки свештеник и писац, који се издваја са својом књигом Моја мати или Сила у савјести, издате 1906. године, као и до данас најтањом књигом у колу Српске књижевне задруге.
Галерија [уреди]
-
Цавтатска уличица
-
Цавтат рива
-
Споменик Валтазару Богишићу
-
Цавтат из увале Тиха
Референце [уреди]
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
