Царство Мали
| Manden Kurufaba Царство Мали |
|||||||
|
|||||||
| Географија | |||||||
| Престоница | Ниани | ||||||
| Друштво | |||||||
| Валута | злато | ||||||
| Владавина | |||||||
| Облик владавине | апсолутна монархија | ||||||
| Оснивање | око 1230. | ||||||
| Престанак | око 1600. | ||||||
| Догађаји | |||||||
| стварање државе | око 1230. | ||||||
| главни град премештен из Нианија у Кангабу | 1559. | ||||||
| држава се распада, међусобно су ју поделили цареви синови | око 1600. | ||||||
| Претходници и наследници | |||||||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||||||
| [[Слика:|22x20px|border]] | [[Слика:|22x20px|border]] | ||||||
| Портал:Историја | |||||||
Царство Мали било је једно од најбогатијих средњевековних афричких краљевства. Основао га је око 1235. године у западној Африци ратнички краљ Сундиата, а царство је је свој врхунац досегло у 14. веку у време владавине Сундиатина потомка именом Манса Муса. Богатство Малија потицало је од рудника злата и транссахарске трговине те придонело доминацији овог царства над околним народима, као што су Сонгаи. У 15. веку Сонгаији су почели да нападају прерасло Царство и напослетку га освојили.
Садржај |
Ширење царства [уреди]
На свом врхунцу у 14. веку Царство Мали заузимало је велик део данашњег Сенегала, Гамбије, Гвинеје и Републике Мали. Град Џене и сонгајски градови Тимбукту и Гао на реци Нигер постали су главни трговачки сцентри. Град Тимбукту је био особито познат по својој трговини златом. Злато се копало у долинама река Нигер и Сенегал, те извозило преко пустиње Сахаре у северну Африку.
Манса, или краљ краљева, била је титула што су је користили владари Малија. Сундиата (владао 1235-1255), први манса, био је припадник племена које је владало старом Ганом. Сундиата је покорио Гану (која је била 800 км северозападније од данашње Гане), успоставио тамо своје царство и прешао на ислам.
Манса Муса [уреди]
Канан Муса, познатији као Манса Муса (владао 1312-1337), био је највећи малијски владар, једнако славан по својој побожности и по својим војним успесима. Након заузимања градова Тимбуктуа, Гаоа и Валате, основао је у Тимбуктуу нове школе, више школе и библиотеке те од њега учинио центар исламског учења. Године 1324-'25, Манса Муса је кренуо на ходочашће у Меку. То путовање је било толико раскошно да је Мали постао познат у целом свету. Кад је пролазио Египтом, Манса Муса је разделио толико злата - вјероватно више од 1.5 тоне - да је тај метал девалвирао, од чега се локално тржиште златом није опоравило годинама.
Архитектура [уреди]
Велика џамија из 14. века у Џенеу највећа је сачувана грађевина од сушеног блата. Сваке године након кишних сезона окупља се локално становништво и ручно је изнова жбука. На свом ходочашћу у 14. веку Манса Муса је сусрео шпанске учењаке и архитекту Ас-Сахелиа, те га наговорио да дође у Мали. Тада је Ас-Сахели у важан трговачки град Тимбукту, увео је печену опеку као нов грађевински материјал за важне грађевине, као што су џамије и палате.
Трговина [уреди]
Осим ширења ислама, арапски трговци откривали су и караванске путове кроз Сахару. Ти су путеви повезивали северноафричке градове, као Фез и Каиро, са западноафричким градовима као што је Џене. Богатство подсахарских царстава овисило је о контролисању тих трговачких путева што је Мали чинио између 1235. и око 1400. године. Караване од по 10.000 камила преносиле су преко Сахаре злато из Малија. Недељно су могли да пређу по 350 км пустиње.
Џене [уреди]
Трговци су превозили робу реком Нигер до Џенеа и даље. Град је био познат и по караванском путу који је ишао према југу. Због тога је постао сајмиште за северноафричку робу која је одлазила према југу у шумска краљевства као што је Краљевство Бенин.
Ибн Батута [уреди]
Године 1325, марокански писац, правник и дипломата Ибн Батута (1304-1377) кренуо је на ходочашће у Меку. За 29 година прешао је 120.000 км у 44 земље. Његово последње путовање било је у Царство Мали, где је посетио двор Мансе Сулејмана, хвалио побожност Малија, али је видео мало од славног малијског злата.
Хронологија [уреди]
| Година | Историјске значајке |
|---|---|
| 1235-1255. | Сундиата влада Малијем након освајања Царства Гане. |
| 1255. | Сундаиатин најстарији син Манса Улин јача моћ. Следе деценије борбе око наслеђивања. |
| 1298. | Власт појачава Сундаиатин генерал Сакура (1285-1300). |
| 1300. | Сахарски пљачкаши убијају Сакуру. |
| 1312-1337. | Влада Манса Муса. |
| 1324-1325. | Манса Муса ходочасти у Меку. |
| око 1320-1340. | Царство Мали досеже врхунац. |
| 1336-1358. | Владавина Манса Сулејмана (унука Мансе Мусе) |
| 1352. | Арапски путник Ибн Батута остаје у старом главном граду Малију Ниани девет месеци. |
| око 1400. | Побуна Гаа против превласти Малија; царство почиње да пропада. |
| 1468. | Царство Сонгаи преузима Царство Мали. |
