Цветање воде

Из Википедије, слободне енциклопедије
EutrophicationEutrophisationEutrophierung.jpg

Цветање воде је последица еутрофикације воде, када углавном услед људских делатности долази до пренамножености водених биљака, најчешће алги, што има негативне последице по водени живи свет.

Настајање еутрофикације[уреди]

Еутрофикација (еутрофизација) започиње тако што са њива и других агроекосистема доспевају ђубрива (обично спирана кишом) у воду. Та ђубрива су богата фосфатима и нитратима, који су иначе ограничавајући фактор бујања живота у води. Уз вишак ових соли, биљке, посебно алге, често почињу да бујају. Тада се повећава и број угинулих алги, које тада раслажу сапрофити при чему троши кисеоник. Тако опада концентрација кисеоника у води и самим тим долази до гушења и масовног помора водених организама који кисеоник троше у процесу дисања. У условима смањене концентрације кисеоника или чак, анаеробним условима (када кисеоника нема уопште) и само разлагање неће бити потпуно, па се стварају продукти разлагања који води дају лош укус, непријатан мирис и уопште лошији квалитет. Таква вода не може да се користи за пиће и може узроковати угинуће стоке ако се користи као појило.[1]

Узроци[уреди]

Осим ђубрива који потичу са агроекосистема, еутрофикацију узрокују и отпадне воде из прехрамбене индустрије или канализационе воде из градова, као и све отпадне воде богате минералним и органским супстанцама.[1]

Последице[уреди]

Осим промене у квалитету воде, мења се и састав врста, те врсте које су прилагођене животу у чистој води замењују оне којима одговарају новонастали услови. По угинућу неких врста алги у воду доспевају тзв. ендотоксини који су по хемијском саставу алкалоиди, циклични полипептиди или комплекснија хемијска једињења која се међусобно разликују у погледу физиолошке активности. С обзиром на дугорочност последица, еутрофикација је један од најзначајнијих негативних трендова у вези са водама.[1]

Алге[уреди]

Боја ове реке потиче од модрозелених алги

За овакав, бујан раст алги у нашим водама погодује температура од око 30 °C, што одговара летњем периоду. За цветање копнене воде карактеристичне су модрозелене алге, као на пример Anabaena flos-aquae и Microcystis flos-aquae. У мањој мери, на токсичност копнених вода утичу и неке врсте зелених алги, на морску воду утичу представници ватрених, а бракичну- златних алги.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Лаушевић, Р. 2000. И реке убијају, зар не? Друштво еколога Србије & Завод за заштиту природе Србије: Београд.
  2. ^ Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 86-23-23002-7