Цветни трг

Из Википедије, слободне енциклопедије
BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
ЦВЕТНИ ТРГ
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Градска општина Врачар
Почетак ул. краља Милана и Његошева ул.
Крај Ул. Светозара Марковића
Дужина  m
Ширина  m
Створена првом половином 19. века
Названа 1840-их
Стари називи Цветна пијаца
Cvetni trg 4.jpg
Цветни трг
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png

Цветни трг је у првој половини 19. века називан Цветном пијацом, и обухватао је простор на Врачару између улица краља Милана, Његошеве и Светозара Марковића. Комисија која је раздељивала плацеве на овој површини је донела такву одлуку још 1843. године. Тада је овај крај још увек био ненасељен. Плац који је био планиран за пијацу је био покривен храстовом шумом, и простирао се до коњичких штала и вежбалишта кавалеријског ескадрона. Када је 1864. извршено прво преименовање улица, простор за пијацу је био постављен преко пута суседне јахачнице, на чијем је месту данас парк Мањеж. Његова локација је описана као „више Велике касарне код старе барутане на путу Крагујевачком“.

Трг у 19 веку[уреди]

Крајем 19. века, уз залагање Врачараца, овде је изграђен мањи парк. Међутим, тек 1884. када је основано Друштво за улепшавање Врачара, трг је почео плански да се гради. У следећих двадесет пет година, ово Друштво ће доста урадити на развоју трга и његове околине. Тада је отворена апотека М. Протића преко пута Официрског дома, стална филијала поште у улици краља Милана и урађено је калдрмисање улица и засађивање украсног растиња.

Највећи резултат је био подизање пијачне зграде. Тиме је овај део града добио своју пијацу и није морало да се иде до пијаце на Зеленом венцу и варошке Велике пијаце. Отварање пијаце је добринело бржем развоју овог дела Београда, због чега је 1886. године отворена фијакерска станица са десет фијакериста. 1889. године је по пројекту Гргура Миленковића направљена нова и функционалнија пијачна зграда. У последњој деценији 19. века је тржница подељена зидано-гвозденом оградом и површина од улице краља Милана је калдрмисана. Цветни трг је био хронолошка претходница што се тиче тематике уређења пијачних простора.

Цветни трг1.JPG

Током формирања урбане целине која би окруживала Цветни трг, о свакој фасади се водио специјалан значај. Главна фасада, која се највише истиче, је фасада зграде која је на почетку Цветног трга, гледано из правца улице краља Милана, која је благо залучена и има српско-византијски портал. Мора се истаћи и зграда Друштва за улепшавање Врачара, која представља бисер београдске архитектуре.

Промене после Другог светског рата[уреди]

Цветни трг је у периоду пре Другог светског рата био формиран уз помоћ низа зграда којим се Врачар могао похвалити. Због тога, чак ни после Другог светског рата није било храбрости да се у том смислу започне неки озбиљнији архитектонски пројекат. Године 1958. по пројекту Слободана Јанића је преуређена и дограђена стара пијачна зграда. Тада је отворена продавница „Цветни трг“. То је био први пример самопослуге у Београду и по величини је била највећа радња тог типа у Београду, а по времену отварања друга у Југославији, одмах после Загребачке самопослуге у Иванцу.

Панорама Цветног трга

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Слободан Гиша Богуновић; Архитектонска енциклопедија Београда I

Спољашње везе[уреди]