Цезар (титула)

Из Википедије, слободне енциклопедије
rmn-military-header.png

Римско краљевство
753. п. н. е.510. п. н. е.
Римска република
510. п. н. е.27. п. н. е.
Римско царство
27. п. н. е.476.

Принципат
Западно царство

Доминат
Источно царство

Редовни магистрати

Цензор
Конзул

Претор
Едил

Квестор
Трибун

Ванредни магистрати

Диктатор
Magister equitum
Војни трибун
с конзулском влашћу

Тријумвири
Децемвири

Промагистрати

Проконзул

Пропретор

Прокуратор

Титуле и почасти
Цар

Принцепс
Доминус
Император
Цезар
Август
Тетрарх

Понтифекс максимус
Magister militum
Легат
Официјус
Префект
Ликтор

Римско право

Сенат
Скупштине

Курсус хонорум
Аукторитас

п  р  у

Цезар (грч. καῖσαρ) је била једна од највиших римских и византијских титула, која се користила још од римског доба. Церемонија уздизања појединца у ранг цезара, описана је у спису „О Церемонијама“, византијског писца и цара Константина Порфирогенита (913959), а њена званична инсигнија био је венац без крста. Ова титула коришћена је и у средњовековној Србији, у облику кесар или ћесар.

Титула цезара у Византији[уреди]

Титула цезара је у првобитно коришћена за самог цара. Од времена цара Диоклецијана (284305), она се користи да означи младог цара и све до XI века, додељивана је, готово искључиво, уз неколико изузетака [a], царевим синовима.

Крајем XI века, почетком владавине цара Алексија I Комнина (10811118), значај титуле цезара је опао, увођењем титуле севастократора, која је, у хијарархијском смислу, била изнад ње. Касније се, по значају, помиње између титула севастократора и великог доместика, а од XIV века се титула цезара додељује углавном страним племићима околних држава, попут Влашке, Тесалије и Србије.

Напомене[уреди]

  1. ^ Титуле цезара носили су у овом периоду:
    Варда, стриц цара Михајла III
    Варда Фока, отац цара Нићифора II
    Михајло, нећак цара Михајла IV
    Тервел, од Јустинијана II

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]