Целулоза

Из Википедије, слободне енциклопедије

целулоза полисахарид изграђен од великог броја молекула D – глукозе, повезаних глукозидном везом.

Целулоза је природни макромолекул који настаје фотосинтезом. Састоји се од анхидрида глукозе емпиријске формуле (C₆H₁₀O₅)_n . Целулоза припада групи полисахарида који представљају до 80 % суве материје биљног света, а међу којима је целулоза најзначајнија.

Потпуном хидролизом целулозе добија се D – глукоза

(C₆H₁₀O₅)_n +nH₂O → nC₆H₁₂O₆

Основу целулозе чине уствари, два анхидрида D – глукозе, који су везани глукозидном везом и чине молекул целобиозе. Испитивањем се дошло до закључка да је целулоза полисахарид изграђен од великог броја молекула D – глукозе, повезаних глукозидном везом.

Целулоза у додиру са водом бубри, утолико више уколико је више аморфних подручја у влакну. Од количине упијене воде зависе механичке особине целулозе, тј. веће бубрење смањује механичку отпорност. Органски растварачи изазивају слабије бубрење од воде.

Поларни растварачи (хлороформ) показују већу моћ продирања у влакна целулозе, од неполарних растварача (угљендисулфид). Способност упијања влакна појачана је после третирања са 20% натријум хидроксида.