Цепелин
-
Уколико сте тражили рок бенд, погледајте чланак Лед зепелин.
Цепелин је тип балона ваздухоплова на моторни погон[1], којег је развио гроф Фердинанд фон Цепелин почетком 20. века, базираног на ранијим нацртима Давида Шварца. Често се користи и реч „дирижабл“, која потиче од француске речи (фр. dirigeable - управљив)[2].
У питању је летелица лакша од ваздуха, вретенастог, издуженог облика на сопствени погон. Њоме управља пилот помоћу великог кормила. За доњи део летелице причвршћена је гондола, у коју стају посада и путници. За гондолу је причвршћен мотор, који покреће пропелере. Кетање летелице не зависи од ветра. За погон се раније користио водоник, а данас се користи хелијум. Данас је путовање њима угодно, безбедно и тихо. Обично може да прими до 20 путника. С обзиром да може да мирује у ваздуху, цепелин је погодан за фотографисање, надгледање,[3] снимање тла, као и пренос спортских такмичења из птичије перспективе. Користе се и као летеће дизалице, којима се терет може изузетно прецизно спустити на жељено место.[1]
Историја [уреди]
Прву овакву летелицу је направио конструктор српског порекла Огњеслав Костовић Степановић, још 1888. године, али никад није полетела. Њено конструисање је држао у тајности, али га је трагични пожар спречио да је проба у ваздуху. Гроф Цепелин је дошао на сличну идеју гледајући употребу балона у Француско-пруском рату, при опсади Париза, мада је чуо и за сличну употребу током Америчког грађанског рата. Осмислио је летелицу 1890. године, на основу нацрта Давида Шварца, али је у конструисање кренуо 1899. године. Прва успешна демонстрација летелице обављена је 2. јуна 1900. године на језеру Констанца. Прототип је назван LZ1, био је дугачак 128 метара и имао је два Дајмлер мотора од 10,6 kW.
LZ1 је прва летелица коришћена за комерцијалне летове почевши од 1909. године. До 1914. године је Немачко аеро-удружење обавило 1.500 ваздушних летова превозећи 35.000 путника без иједне незгоде. Немачко ваздухопловство 1909. године у наоружање уводи модел Z1, а током Првог светског рата је масовно коришћен у извиђачке али и бомбардерске сврхе. Десетине летова су изведене над територијом Велике Британије током којих су избачене тоне бомби уз мањи војни али значајни психолошки ефекат. Немачки пораз у Првом светском рату је зауставио развој овог вида ваздушног транспорта све до 1920.-их, када креће ренесанса. Тако је 1924. године у Сједињеним Америчким Државама конструисан ZR-1, прва америчка летелица, а 12. октобра је ZR-3 "USS Los Angeles" обавио први трансатлантски лет дуг 8.050 километара који је трајао 82 сата и 2 минута. Врхунац је 1930.-их када летелице LZ127 Graf Zeppelin и LZ129 Hindenburg обављају прве трансатлантске летове.
Најпознатији догађај из историје ових летелица је трагедија цепелина „Хинденбурга“ (LZ129), највећег цепелина на свету, дугог 245 метара. Произведен је у Немачкој 1936. године. Имао је 61 чланова посаде и 36 путника, са две палубе за путнике, једнокреветним и двокреветним кабинама, трпезаријом, библиотеком и салоном и могао је да лети брзином од 125 km/h.[1] Свој последњи лет започео је из Франкфурта 3. маја 1937.[4] Прелетео је Атлантик за 65 сати.[1] Међутим, 6. маја, на пристаништу код Лејкхурста, Њу Џерзи, у раним јутарњим сатима,[1] хиљаде гледалаца присуствовало је пристајању ваздушне лађе, која се у року од пар секунди претворила у огромну летећу буктињу, када је страдало 35 од 97 путника и чланова посаде. Тада се радио пренос пристајања чуда немачког инжењерског савршенства, претворио у први медијски спектакл директног преноса велике катастрофе. Тај догађај је запечатио судбину ове гране ваздухопловне индустрије. Од тада се за погон више није користио водоник.[1]
Деведесетих година 20. века долази до оживљавања идеје цепелина. Међутим овога пута за туристичке и рекламне сврхе. Нове летелице, назив им је Zeppelin NT, више нису грандиозних димензија и много су безбедније.
Извори [уреди]
- ^ а б в г д ђ Оксфорд школска енциклопедија, Књига-комерц (2007), ISBN 978-86-7712-190-7
- ^ Вокабулар: дирижабл, Приступљено 1. 11. 2012.
- ^ Блиц онлајн: Полиција надгледала дилере из цепелина, Тамара Марковић Субота, 16. 5. 2012., Приступљено 1. 11. 2012.
- ^ Аirships.net: The Hindenburg Disaster, Приступљено 1. 11. 2012.((en))
Спољашње везе [уреди]
