Цепелин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили рок бенд, погледајте чланак Лед зепелин.

Цепелин је тип балона ваздухоплова на моторни погон[1], којег је развио гроф Фердинанд фон Цепелин почетком 20. века, базираног на ранијим нацртима Давида Шварца. Често се користи и реч „дирижабл“, која потиче од француске речи (фр. dirigeable - управљив).[2]

У питању је летелица лакша од ваздуха, вретенастог, издуженог облика на сопствени погон. Њоме управља пилот помоћу великог кормила. За доњи део летелице причвршћена је гондола, у коју стају посада и путници. За гондолу је причвршћен мотор, који покреће пропелере. Кетање летелице не зависи од ветра. За погон се раније користио водоник, а данас се користи хелијум. Данас је путовање њима угодно, безбедно и тихо. Обично може да прими до 20 путника. С обзиром да може да мирује у ваздуху, цепелин је погодан за фотографисање, надгледање,[3] снимање тла, као и пренос спортских такмичења из птичије перспективе. Користе се и као летеће дизалице, којима се терет може изузетно прецизно спустити на жељено место.[1]

Историја[уреди]

Први цепелин (LZ1) лети изнад језера Констанца, 2. јул 1900.

Прву овакву летелицу је направио конструктор српског порекла Огњеслав Костовић Степановић, још 1888. године, али никад није полетела. Њено конструисање је држао у тајности, али га је трагични пожар спречио да је проба у ваздуху. Гроф Цепелин је дошао на сличну идеју гледајући употребу балона у Француско-пруском рату, при опсади Париза, мада је чуо и за сличну употребу током Америчког грађанског рата. Осмислио је летелицу 1890. године, на основу нацрта Давида Шварца, али је у конструисање кренуо 1899. године. Прва успешна демонстрација летелице обављена је 2. јуна 1900. године на језеру Констанца. Прототип је назван LZ1, био је дугачак 128 метара и имао је два Дајмлер мотора од 10,6 kW.

LZ1 је прва летелица коришћена за комерцијалне летове почевши од 1909. године. До 1914. године је Немачко аеро-удружење обавило 1.500 ваздушних летова превозећи 35.000 путника без иједне незгоде. Немачко ваздухопловство 1909. године у наоружање уводи модел Z1, а током Првог светског рата је масовно коришћен у извиђачке али и бомбардерске сврхе. Десетине летова су изведене над територијом Велике Британије током којих су избачене тоне бомби уз мањи војни али значајни психолошки ефекат. Немачки пораз у Првом светском рату је зауставио развој овог вида ваздушног транспорта све до 1920.-их, када креће ренесанса. Тако је 1924. године у Сједињеним Америчким Државама конструисан ZR-1, прва америчка летелица, а 12. октобра је ZR-3 "USS Los Angeles" обавио први трансатлантски лет дуг 8.050 километара који је трајао 82 сата и 2 минута. Врхунац је 1930.-их када летелице LZ127 Graf Zeppelin и LZ129 Hindenburg обављају прве трансатлантске летове.

Цепелин „Хинденбург“[уреди]

Хинденбург (LZ129), 6. мај 1937.

Најпознатији догађај из историје ових летелица је трагедија цепелина „Хинденбурга“ (LZ129), највећег цепелина на свету, дугог 245 метара. Произведен је у Немачкој 1936. године. Имао је 61 чланова посаде и 36 путника, са две палубе за путнике, једнокреветним и двокреветним кабинама, трпезаријом, библиотеком и салоном и могао је да лети брзином од 125 km/h.[1] Свој последњи лет започео је из Франкфурта 3. маја 1937.[4] Прелетео је Атлантик за 65 сати.[1] Међутим, 6. маја, на пристаништу код Лејкхарста, Њу Џерзи, у раним јутарњим сатима,[1] хиљаде гледалаца присуствовало је пристајању ваздушне лађе, која се у року од пар секунди претворила у огромну летећу буктињу, када је страдало 35 од 97 путника и чланова посаде. Тада се радио пренос пристајања чуда немачког инжењерског савршенства, претворио у први медијски спектакл директног преноса велике катастрофе. Тај догађај је запечатио судбину ове гране ваздухопловне индустрије. Од тада се за погон више није користио водоник.[1]

Цепелини данас[уреди]

Деведесетих година 20. века долази до оживљавања идеје цепелина. Међутим овога пута за туристичке и рекламне сврхе. Нове летелице, назив им је Zeppelin NT, више нису грандиозних димензија и много су безбедније.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]