Цесаревић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велики грб цесаревића

Цесаревић (рус. Цесаревич, од лат. Caesar) била је титула престолонасљедника у Руској Империји од 1797. године.

Пуна титула је гласила: Његово императорско височанство владар насљедник цесаревић и велики кнез (рус. Его Императорское Высочество Государь Наследник Цесаревич и Великий Князь).

Назив[уреди]

У страним језицима често се ријеч цесаревић (рус. цесаревич) мијеша са ријечју царевић (рус. царевич) јер раније титула цесаревића никада није коришћена, а до Петра Великог титула царевића је била титула свих синова цара (не само престолонасљедника).

Такође, титуле цесаревић и царевић потичу од ријечи истог поријекла — цезар (цесар, кесар, ћесар) и цар — од лат. Caesar.

Историја[уреди]

Након што је цар Петар Велики узео титулу императора (1721) нестале су из употребе титуле царевића и царевне (посљедње царевне су биле кћерке цара Ивана V). Од тада су се кћерке императора Петра Великог називале цесаревнама (тада синова није имао). Године 1762, при ступању на престо, император Петар III Фјодорович је своме сину јединцу Павлу Петровичу дао титулу цесаревића.

Након што је он ступио на престо, новембра 1796, за цесаревића је прогласио свог најстаријег сина Александра Павловича. Титула цесаревића је од тада постала званична титула за престолонасљедника. Међутим, 1799, титулу цесаревића дао је и свом млађем сину Константину Павловичу. Он је титулу носио и за вријеме владавине Александра I Павловича, али и након 1825. када се одрекао престола у корист млађег брата Николаја I Павловича.

Након 1825. титула цесаревића додјељивала се само једној особи, престолонасљеднику.

Након што је 1899. преминуо цесаревић Георгиј Александрович, насљедник императора Николаја II Александровича постао је велики кнез Михаил Александрович. Међутим, он није добио титулу цесаревића зато што је сматрано да је и титула Георгија Александровича била погрешна јер титулу цесаревића треба да носи само прави насљедник престола, али не и потенцијални. Као потенцијалном насљеднику, Михаилу Александровичу је додијељена сљедећа титула: Његово императорско височанство владар насљедник и велики кнез. Када је 1904. рођен Алексеј Николајевич, постао је насљедник престола и добио је титулу цесаревића.

Након Октобарске револуције (1917), титулу цесаревића је од 1924. до 1938. носио велики кнез Владимир Кирилович, насљедник Кирила Владимировича који се прогласио за императора сверуског у изгнанству. Од 1992. титулу цесаревића носи Георгиј Михајлович, син јединац Марије Владимировне, старјешине Руског императорског дома у изгнанству.

Цесаревићи[уреди]

Титулу цесаревића су носили:

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Учреждение о Императорской Фамилии, Глава третья О титулах, гербах и прочих внешних преимуществах, статья 145.
  • «Правительственный Вѣстникъ». 8 (20) июля 1899, № 146, стр. 2.