Цетина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили насеље у Далмацији, погледајте чланак Цетина (Цивљане).
Цетина
Ушће реке Цетине у Јадранско море
Ушће реке Цетине у Јадранско море
Основне карактеристике
Дужина 105 км
Површина басена 3.700[1] км²
Просечан проток 4-6 м³/с
Слив Јадрански
Пловност 7
Водоток
Извор код села Цетина
Висина извора 385 м
Ушће Јадранско море
Географске карактеристике
Земље слива Застава Хрватске Хрватска
Области Далмација
Важнији градови Сињ, Триљ, Омиш

Цетина је река у јужној Хрватској, у централној Далмацији. Укупна дужина реке је око 105 km [2]
[3], површина слива 3700 km², а извире на надмосрској висини од 385 m. Извире испод Динаре, а улива се у Јадранско море[4]. Река је пловна у дужини од 7 km (од ушћа до насеља Радманове Млинице)[4]. Крај око реке Цетине се често назива Цетинска крајина[5], а сама река је у раном средњем веку чинила границу између Срба и Хрвата према писању византијског цара Константина Порфирогенита (913959).

Одлике[уреди]

Цетина извире на северозападним падинама планине Динара, у близини села Цетине које је удаљено 7 km од насеља Врлика. Око 15 километара од извора у Цетину се преко водопада улива мала речица Драговић[5]. На ушћу ове речице у Цетину се налазио православни Манастир Драговић који је потопљен изградњом бране. У близини насеља Врлика почиње Перучко језеро, које је настало изградњом бране на око 25 km низводно. Потом река протиче кроз Сињско поље, а после скреће у правцу истока, па поново скреће на запад око планине Мосор, пре него што дође до ушћа у Јадранско море код града Омиша. Цетина је најдужа река у Далмацији. Река је богата водопадима од којих је највећи Велика Губавица који, са својих 49 метара[6] висинске разлике, спада међу највеће водопаде у Хрватској[4][7]. Бетонском браном код Пранчевића већи део воде из Цетине скренут је тунелима испод Мосора до ХЕ Сплит. У току лета просечан проток кроз реку износи 4-6 m³/s, а у току кишне сезоне проток знатно расте[4].

На реци је изграђено неколико мањих хидроелектрана.

Цетина је некад била богата ихтиофауном, нарочито поточном пастрмком, која се заржала само у делу тока.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Мала енциклопедија Просвета наводи "1.950 km²"
  2. ^ Мала енциклопедија Просвета наводи „око 102,5 km
  3. ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ каже 100,5 km -
  4. ^ а б в г http://www.omisinfo.com, Приступљено 30. 4. 2013.
  5. ^ а б www.cirilica.org, Приступљено 30. 4. 2013.
  6. ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ из 1982-
  7. ^ Мала енциклопедија Просвета, издање из 1959.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Цетина