Цетињски октоих

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије
Октоих
Насловна страница Октоиха — првогласника
Настанак и садржај
Ауторседам монаха на челу јеромонаха Макарија
ЗемљаЗета
Језикцрквенословенски
Жанр / врста делабогослужбена књига
Издавање
Датум4. јануара 1494. године

Цетињски октоих првогласник, односно Цетињски осмогласник од првог до четвртог гласа је најстарија српска[1] штампана књига[2] која је објављена 4. јануара 1494. године у Штампарији Црнојевића на Цетињу.[3]

Археографски опис

Реч је о октоиху првогласнику (I-IV глас), димензија 254 * 186 mm и обима 269 листова (538 страна). Штампан је на папиру у две боје (црна и црвена), у стилу ренесансе. Украшен иницијалима и заставицама, на насловној страни заставица са укомпонованим грбом Црнојевића и иницијалом П. Штампање и украшавање Октоиха првогласника извело је седам монаха под будним оком јеромонаха Макарија у Ободској штампарији. Штампарија је позната као Штампарија Црнојевића, прва српска[4] и јужнословенска ћирилична штампарија и прва државна штампарија у свету. Октоих је штампан у релативно великом броју, од чега је до данас сачувано 105 примерака. То указује жељу издавача да књига буде дистрибуирана и у околне крајеве.

Иницијатор штампања Октоиха, што се види из колофона је Иванов син Ђурађ који се на челу Црне Горе налашао после смрти свог оца. У предговору и колофону Октоиха првогласника Ђурађ говори устима свог штампара и рукоделника Макарија, да га и на штампање те књиге нагони љубав према цркви и туга због велике пустоши коју су Турци нанели, поред осталог, управо манастирским, црквеним библиотекама. "Виђевши... цркве без светих књига што су их агаренска чеда усљед гријехова наших разграбила и поцијепала, уз ревновнах уз помоћ светог Духа и саставих форме на којима за годину дана осморица људи израдише Октоих прва четири гласа, на славослов Богу укрепитељу нашем"... Црна Гора је остала без књига и Ђурађ Црнојевић користи проналазак штампе да тај недостатак у последњем часу државне самосталности бар донекле отклони.[5]

Поред Цетињског октоиха првогласника на Цетињу је у исто време штампан и Цетињски октоих петогласник (V-VIII глас), који је сачуван у свега неколико непотпуних примерака.[6]

Занимљивости

Лист „Оногошт“ у броју 27. из 1899. године доноси писмо из Загреба, (данашња Хрватска), гдје тадашњи премијер Велике Британије Вилијам Гледстон износи мишљење да су Срби имали на Ободу штампарију прије Оксфорда и других сличних научних центара у Европи.

Види још

Референце

  1. ^ Првуловић, др Владимир. „Вреди ли данас писати и објављивати књиге”. Politika Online. Приступљено 2022-01-27. 
  2. ^ „МАЛИ ПОДСЕТНИК ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ КЊИГЕ (1) Светионици у раздобљу таме”. nacionalnarevija. Приступљено 2. 7. 2020. 
  3. ^ Медаковић 1993, стр. 425-430.
  4. ^ „Obodska stamparija - Budimir Aleksic”. www.njegos.org. Приступљено 2021-06-16. 
  5. ^ Монтегрина
  6. ^ Душанић 1973, стр. 89-93.

Литература

Спољашње везе