Цељахани

Координате: 52° 30′ 46″ С; 25° 50′ 32″ И / 52.512778° С; 25.842222° И / 52.512778; 25.842222
С Википедије, слободне енциклопедије
Цељахани
Целяханы; Телеханы

Административни подаци
Држава Белорусија
Област Брестска област
РејонИвацевички рејон
Становништво
Становништво
 — 2009.4.200
Географске карактеристике
Координате52° 30′ 46″ С; 25° 50′ 32″ И / 52.512778° С; 25.842222° И / 52.512778; 25.842222
Временска зонаUTC+3
Цељахани на карти Белорусије
Цељахани
Цељахани
Цељахани на карти Белорусије

Цељахани или Телехани (блр. Целяханы; рус. Телеханы) насељено је место са административним статусом варошице (городской посёлок) у југозападном делу Републике Белорусије. Административно припада Ивацевичком рејону Брестске области.

Према подацима пописа становништва из 2009. у вароши је живело 4.200 становника.

Према легенди, током једног од сукоба локалног становништва са Татарима, на месту данашњег насеља погинуо је и сахрањен татарски хан, а место постаје познако као тело-хана односно Телехан.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље је смештено у јужном делу Ивацевичког рејона на деоници магистралног друма Ивацевичи-Пинск. Лежи на обалама Агинског канала на око 45 км југоисточно од административног центра рејона града Ивацевича и на око 181 км источно од административног центра области Бреста.

Историја[уреди | уреди извор]

Насеље се помиње током XVI века као село у границама Пинског повјата Велике Кнежевине Литваније. Од XVII века насеље је било феудални посед кнежева Дољских и Вишневецких, а од XIX века и Пусловских. Значајнији привредни раст насеље доживљава након градње Агинског канала (1775/78).

После друге поделе Пољске 1793. Цељахани постају део Руске Империје и у њеном саставу остају све до 1921. када поново постаје део Пољске. Делом Белорусије је од 1939. (тада Белоруска ССР). Насеље је од 1956. административно уређено као градска варошица.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа из 2009. у насељу је живело 4.200 становника.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]