Циборијум

Из Википедије, слободне енциклопедије

Циборијум (грч. κιβώριον) је елемент ранохришћанске архитектуре, који представља посебну надстрешницу у базилици (или другој цркви), која је постављена изнад часне трпезе, коју штити. Због тога је симбол неба.[1] Понекад се циборијум назива и балдахин.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ђ. Бошковић (1962.) Архитектура средњег века, Народна књига, Београд

Са других Викимедијиних пројеката :