Цикорија

Из Википедије, слободне енциклопедије
цикорија
Cikorija-zlatiborska.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Asterales
породица: Asteraceae
род: Cichorium
Биномијална номенклатура
Cichorium intybus
Синоними:

Cichorium silvestre
Cichorium silvatica
Inthybum erraticum

Екологија таксона

Цикорија је назив најраспрострањеније врсте истоименог рода — Cichorium intybus. Други називи ове врсте су водопија, женетрга, гологуза, гологуза дивља.

  • Порекло научног имена:

- рода од латинизираног грчког назива за цикорију kichorion
- врсте од латинског назива за цикорију intybus.

Опис биљке[уреди]

Вишегодишња зељаста биљка са голим и у горњем делу разгранатим стаблом. На врху стабла и грана налазе се главичасте цвасти, чији језичасти цветови могу да буду плаве, ружичасте или беле боје.

Корен је вретенаст и дубок и најчешће се користи док је надземни део ретко у употреби. Сакупљање корена из природе врши се у јесен када има највећу количину инулина и горких гликозида.

Хемијски састав дроге[уреди]

Као дрога најчешће се користи корен (Cichorii radix), који се сакупља у јесен, а ређе надземни део (Cichorii herba).

У корену се налази:

Употреба[уреди]

Цикорија се углавном користи у народној медицини за лечење обољења јетре, као средство за јачање, помаже варење хране и саставни је део мешавина за пролећно чишћење организма. За јачање организма и против малокрвности употребљава се сок свежег надземног дела биљке. Чај се припрема од осушеног корена и користи код болести јетре и жучних путева.

Користи се и као замена за кафу (дивка или цигура) тако што се корен испече и самеље у прах а затим скува, процеди и густи садржај се додаје кафи у односу 3:1 (кафа:цикорија).

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]