Ционизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Збир чланака о
Star of David.svg        Lukhot Habrit.svg        Menora.svg
Јудаизму
Категорија
Јевреји · Јудаизам · Поделе
Ортодоксни · Конзервативни · Реформистички
Хареди · Хасидски · Модерни Ортодоксни
Реконструкционистички · Јеврејска Обнова
Рабински · Хуманистички · Караите · Самаританизам
Јудаистичка филозофија
Принципи вере · Мињан · Кабала
Ноански Закони · Бог · Есхатологија · Месија
Одабрани · Холокауст · Халакха · Кашрут
Скромност · Цедака · Морал · Мусар
Свети списи
Тора · Танах · Талмуд · Мидраш · Тосефта
Рабинска литература · Кузари · Мишне Тора
Арба'ах Турим · Шулчан Арух · Мишнах Берурах
Чумаш · Сидур · Пијут · Зохар
Свети градови
Јерусалим · Сафед · Хеброн · Тиберијада
Важне личности
Аврам · Сара · Исак · Ребека
Јаков · Рахила · Леа · Дванаест племена · Мојсије
Дебора · Рут · Соломон · Давид
Хилел · Самуило · Акиба бен Јосиф · Јехуда ха-Наси
Аба Арика · Садиа Гаон · Исац Алфаси · Раши · Тосафисти
Маимониди · Наманиди · Јосиф Каро
Јеврејски живот
Брит милах · Бар мицва и Бат мицва · Шидук · Брак
Нида · Наминг · Пидјон ХаБен · Смрт
Религијске улоге
Рабин · Ребе · Хазан
Коен · Машгиа · Габај · Магид
Мохел · Бет дин · Рош јешива
Религије у Кехили и институције
Синагога · Микве · Гемах
Сакрални објекти
Синагога · Миках · Јерусалимски Храм / Табернакл
Религиозни чланци
Талит · Тефилин · Кипа · Сефер Тора
Цицит · Мезуза · Менора · Ханукиа · Шофар
Четири врсте · Кител · Гартел · Јад
Јеврејске молитве и церемоније
Шема Јизраел · Амида · Алеину · Кол Нидре
Кадиш · Халел · Ма Тову · Хавдала
Јудаизам и друге религије
према Хришћанству · према Исламу · Јудео-Хришћанство
према Јеврејима агностицима · Аврамске религије
Јудео-паганизам · Религијски плурализам
Повезане теме
Антисемитизам · Критике Јудаизма
Фило-семитизам · Исус · Израел · Ционизам
п  р  у

Ционизам је политички покрет Јевреја (па и неких нејевреја) да се Јевреји врате у Ерец Израел (земља Израиљ). Наиме, идеја ционизма није била Ерец Израел, била је принудно рашчишћавање Јевреја ван Европе. Реч Цион представља библијски израз повезан са Јерусалимом (Псалми, 126, 1), Натан Бирнбаум је 1885. срочио израз „ционизам“ да би означио политичка настојања да се Јевреји врате у Израел. Жудња за повратком јавља се у великом делу јеврејске књижевности током векова. Модерни ционизам израстао је из пропасти јеврејске еманципације и оживљавања антисемитизма у Европи 19. века. Суочени са руским погромима и суђењем Драјфусу у Француској, Леон Пинскер и Теодор Херцл су независно један од другог дошли до закључка да је изгнаност ненормално стање и да нејеврејски свет није заштитио Јевреје. Била је потребна домовина у којој би Јевреји могли бити попут свих других нација, са сопственом земљом и језиком.

Ни Херцл ни Пинскер нису инсистирали да та земља буде Палестина. Свака је територија, кадра да прихвати одређени број избеглица, одговарала тој сврси. Они су се, међутим, разликовали по својој процени нејевреја. Херцл је сматрао да ће светске силе помоћи његовој мисији, док је Пинскер дигао руке од нејеврејске помоћи, подстичући Јевреје да своје проблеме решавају путем „самоеманципације“. О тим и другим разликама расправљано је на Првом ционистичком конгресу (у Базелу у Швајцарској, 1897), који је окупио активисте разних боја чији је циљ било стварање једне међународне повеље која би Јеврејима осигурала домовину. Касније су организоване банка и предузеће за колонизацију како би се покрету обезбедила чврста финансијска основа.

Херцлова идеја је била да сви Јевреји живе у Уганди, али ортодоксни су видели овај покрет као шансу да Јевреји живе у Јерусалиму и инсистирали су да то буде Ерец Израел.

Упркос Херцловим напорима да одржи јединство, ционизам је често био узрок сукоба у јеврејском животу. Међу ортодокснима, неки рабини су му се супротстављали као забрањеном покушају да се успостави месијанско доба, као што су чинили и рани реформистички Јевреји који су ционизам сматрали националистичком формулацијом у супротности с њиховим схватањем јудаизма као чисте религије. Након Херцлове смрти 1904, вођство покрета прешло је у руке „практичара“, пре свега Хаима Вајцмана. Као досељеник који је живео у Уједињеном Краљевству, он је имао значајног удела у добијању Балфорове декларације, изјаве из 1917. која је обећавала британску подршку јеврејској домовини у Палестини. Лига народа је 1923. доделила Британији мандат над Палестином ради припремања становништва за независност. Иронија је у томе што су слична обећања независности дата и арапском становништву.

Упоредо с тим развојем догађаја, Јевреји су се непрекидно досељавали у Палестину. Познате као алијош и подељене према историјским периодима, те су миграције помогле да се попуне земљорадничка насеља, да се земља отргне од пустиње и створе политичке и друштвене установе у том периоду. Крајем 19. века, досељавање је добило известан социјалистички тон. Нажалост, никада се није отворено погледало у очи стварности обостраног полагања права на Палестину. Под арапским притиском, Британци су 1939. објавили белу књигу којом је поништена Балфорова декларација, и ограничено досељавање Јевреја у Палестину, што је као чин добило посебан значај ако се има у виду успон нацизма.

Холокауст је, међутим, убедио јавно мњење у потребу за јеврејском државом и Уједињене нације су 1947. гласале у прилог поделе Палестине на јеврејску и арапску државу, што је Арапска лига одбацила, отпочевши рат с тек основаном јеврејском државом. До 1949. држава Израел је склопила примирје са својим противницима, освојивши борбом далеко већу територију него што јој је планом Уједињених нација било обећано. Израел је у наредних двадесет пет година бранио своју егзистенцију у још три рата.

Савремене ционистичке организације у дијаспори одражавају политичку обојеност својих раних вођа и укључују социјалистичке, религиозне и ревизионистичке групације које се обично деле на мушке, женске и омладинске огранке уједињене у националне федерације. Ове су, са своје стране, повезане са Израелом преко Јеврејске агенције, невладине установе која представља Израел пред осталим јеврејским заједницама. Ционистичка идеологија изложена је великим дипломатским притисцима који су кулминирали резолуцијом Уједињених нација из 1975. која ционизам повезује са расизмом. Мада је резолуција прошла, она је такође привукла многе који су били на периферији подршке ционизму да узму активног учешћа у њему.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ционизам