Циркус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили песму, погледајте чланак Circus (песма).

Циркус (лат. circus - кружна арена) путујућа је група извођача, која се састоји од акробата, кловнова, мађионичара, жонглера и обучених животиња. Представе се уобичајено одржавају у великом кружном или овалном шатору. Арена је окружена клупама за гледаоце.

У неким представама наступају егзотичне дресиране животиње, на пример медведи, мајмуни, тигрови, лавови, слонови, камиле. С друге стране, честе су и дресиране домаће животиње, попут коња и паса.

Циркус у Литванији

Историјат[уреди]

Почеци циркуса датирају још у време пре нове ере. У Старој Грчкој су се одржавале трке бојних двоколица, у Кини су људе забављали циркуски акробати, а у Старом Египту кротитељи дивљих животиња.

Трке у римском циркусу. Слика из 1913.

Претеча данашњег циркуса је био онај који је настао у Старом Риму, одакле и потиче име, али није био ни налик данашњим. Представе су одржаване у великој арени, званој Циркус Максимус. Арена је саграђена у 3. веку пре нове ере, а касније је проширивана, све док није могла примити преко 150.000 гледаоца. Главна атракција била је трка бојних двоколица, а између две трке публику су забављали акробати, играчи на конопцу и јахачи. Улаз је био бесплатан, а увек је било нешто и да се попије и поједе, често бесплатно, али неретко је ту било продаваца пецива, вина (док се данас продају безалкохолна пића) и разне друге робе.[1]

Хлеба и игара.

римски песник Јувенал, латински: panem et circenses, дословно: „хлеба и циркуса" или „хлеба и игара“

У Риму су поред ових трка одржаване и различите друге представе, које су с временом постале саставни део онога што се данас зове циркус. Занимљиво је до које мере су ти циркуси били развијени, попут данашњих. Било је ту чак и медведа који су умели да се боксују, затим вештих јахача који су јахали одједном два коња или скакали са једног на другог коња у трку.[2]

Касније, у средњем веку нису постојали организовани циркуси, јер им то тадашњи стил живота није дозвољавао. Па ипак, постојале су путујуће трупе извођача, групе уметника који су путовали од места до места и приказивали своје вештине.

Први модерни циркус основао је Филип Естли у Енглеској 1768. године. У Лондону је подигао зграду са кружним простором за извођаче и великим бројем седишта. У представама су се могли видети јахачи, акробате, кловнови и играчи на конопцу. Ту су замисао прихватили и многи други људи, па је тако циркус постао омиљена забава у целом свету.[3]

У Русији је 1919. циркус национализован, а 1927. је отворен Државни универзитет за циркусне и разноврсност уметности, познат по популарним именом Московска циркуска школа. Када је 1950. московски државни циркус почео обилазити свет, његови наступи су надмашили сва дотадшња извођења како у сложености, тако и у оригиналности.

Данас најбољи и најтраженији циркуси на свету су канадски Cirque du Soleil и француски Cirque d’hiver и Cirque d' été.

Циркуски возови[уреди]

Циркус свој даљи развој наставља само узлазном путањом. Крајем 19. века Финеас Тејлор Барнум је држао један од највећих циркуса тог времена. Како би још више повећао своју популарност, одлучио са на путовање по САД. Међутим, с обзиром да су његове трупе биле огромне, са великим бројем животиња, морао је да крене специјалним возом. Заједно са својим партнерима Вилијамом Камероном и Даном Костелом су циркуска кола прикачили на жељезничке вагоне и 1872. започели своје путовање. За постављање циркуских кола на вагоне они су развили и користили систем ужади, котура и одбојника. Тај систем и данас функционише уз разне преправке и допуне помоћу модерних техничких иновација.

Циркуски воз је настао као савремена метода превоза циркуских трупа.

Кад је овај циркус почео да путује возовима једне жељезничке компаније, Pennsylvania Railroad, ситуација се приказала прилично опасно, јер су њихови вагони били у јако лошем стању. Зато је средином сезоне одлучено да циркус купи своје вагоне. Тај воз је био састављен од шездесет путничких и затворених теретних вагона, укључујући и четрдесет обичних вагона, што је била прилично дуга композиција од чак 100 вагона.

Циркуски возови су се убрзо показали као добро решење, јер су били добро прилагођени за превоз тешке опреме (шатора, тешких кола, разних возила и стројева) и, наравно, животиња (слонова, лавова, тигрова и коња), упркос неколико трагичних несрећа током година.

Један од највећих корисника циркуских возова је познати амерички циркус Ringling Bros Barnum & Bailey Circus (RBBBC), који је настао 1907. године када су се ова два циркуса спојила. Њихов програм је био познат као Највећа представа на свету (The Greatest Show on Earth). Занимљиво је да су њихови возови били дугачки преко једне миље, а били су састављени од вагона за извођаче и егзотичне животиње, али и вагона за раднике и чуваре животиња.

Циркуски возови су одувек привлачили велику пажњу локалног становништа због свог необичног изгледа и фотогеничности.[4]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Kako je nastao cirkus“, saznajlako.com, 25. септембар 2012. Приступљено 28. децембра 2013.
  2. ^ „Lepote cirkusa – Akrobacije su isprva bile tek propratni deo“, Ј. П., dnevno.rs, 13. јун 2013. Приступљено 28. децембра 2013.
  3. ^ „Kako je nastao cirkus?“, Mark Marley, e-kako.geek.hr. Приступљено 28. децембра 2013.
  4. ^ „Cirkuski vlakovi“, Д. Новаковић, zeljeznice.net. Приступљено 28. децембра 2013.

Спољашње везе[уреди]