Цистерна Базилика

Из Википедије, слободне енциклопедије

Цистерна Базилика (тур. Yerebatan Sarnıcı) је античка подземна цистерна која се налази између Хиподрома и Свете Софије у Истанбулу. Снабдевала је водом центар византијског Цариграда и позната је по својим мермерним стубовима носачима.

Садржај

1 Изглед
2 Историјат
3 Цистерна Базилика данас
4 Слике цистерне Базилике
5 Види још
6 Спољашње везе

[уреди] Изглед

Цистерна је дугачка 146m и широка 65m при чему заузима површину од 9.800m². Свод цистерне држи укупно 336 стубова распоређених у 12 редова од по 28. Стубови су високи 8 до 8,5 m, а капители су им претежно јонски и коринтски, мада има и неколико дорских. Зидови цистерне су од ватросталне цигле дебљине 4 m са посебним слојем за изолацију воде, а њен капацитет износи око 80 000 m³ воде.

[уреди] Историјат

Цистерна је изграђена за време владавине Јустинијана I и била је у употреби доста дуго.

[уреди] Цистерна Базилика данас

Током 1968. године запушене су пукотине и поправљени стубови, да би се 1985. године отпочело са рестаурацијом целог комплекса. Цистерна је 09.09.1987. године званично поново отворена за посетиоце.