Цистолит

Из Википедије, слободне енциклопедије

Цистолит (гр. kystis — мехур, циста и lithos — камен[1]) је гроздасти израштај који се среће код неких биљних епидермалних ћелија.

Карактеристике[уреди]

Цистолит је гроздастог облика. Чине га дршка и гроздасто тело, које је елипсоидног облика и са брадавичастим испупчењима. По пореклу цистолити су локална центрипетална задебљања ћелијског зида и чине их целулоза и пектин. Дршка садржи силицијум, а гроздасто тело калцијум-карбонат. Уколико се сирћетном киселином одстрани калцијум-карбонат, цистолит ће имати слојевит изглед са радијално распоређеним каналима, који се завршавају испупчењима и понекад се гранају.[2] Цистолити могу бити видљиви као тачкице или различито обликоване „ознаке“, посебно на пресованом, сувом лишћу.[3]

Улога[уреди]

Могуће је да представљају заштиту од биљоједа.[3] Према неким ауторима, цистолити представљају изоловане масе апопласта, које имају улогу складишта за неорганске соли, пре свега калцијум-карбоната.[4]

Примери[уреди]

Код фикуса се цистолити налазе у крупним ћелијама литоцистима и појединачни су, док су код врсте Momordica charantia груписани.[2]

Извори[уреди]

  1. Биологический энциклопедический словарь: ЦИСТОЛИТ, Приступљено 30. 4. 2013.
  2. 2,0 2,1 Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.
  3. 3,0 3,1 Encyclopedia Britannica: Science & Technology: cystolith, Приступљено 30. 4. 2013.
  4. Wendy M. Watt, Clare K. Morrell, David L. Smith and Martin W. Steer (1987) Cystolith Development and Structure in Pilea cadierei (Urticaceae). Annals of Botany 60: 71-84.

Спољашње везе[уреди]