Црепаја

Црепаја
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Ковачица
Географски подаци
Географске координате	45° 00′ 20" СГШ 20° 38′ 05" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Површина	75,4 km²
Становништво (2002)
број становника	4855
густина насељености	64 ст./km²
Остали подаци
Поштански број	26213
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA
Црепаја  Црепаја на мапи Србије

Црепаја је насеље у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 4855 становника (према попису из 1991. било је 5128 становника). У националној структури преовладава српско становништво.

Историја

Не постоје поуздани подаци о томе одакле Црепаји данашњи назив. Мало је вероватно да се име села може довести у било какву везу са чувеном породицом Цреповица из половине XVI века, која је важила као властеоска, па чак и магнатска са великим поседима у Банату. Назив села највероватније треба повезати са "црепуљом", земљаним судом у којем се на примитиван начин пекло тесто пошто се затрпа у врућ пепео.

До данас позната најстарија историјска документа у којима се помиње Црепаја јесу Крушевски поменик, Пећки поменик и Пећки кастиг. По Крушевском поменику који има 169 листова, на листу 35 забележено је место "Црепаја", а на листу 150 "Мала Црепаја". Ни у једном листу овог поменика нису уписане године, а најстарији запис са уписаном годином налази се на листу 32 "Место Будимла в лето 7114 (1606)".

Како је место Црепаја уписано на листу 35, може се претпоставити да је путовање калудера по Банату уследило на самом почетку XVII века, дакле измеду 1606. и 1625. године.

Прва црква у Црепаји саграђена је 1776. године, две године после осивања села. Црква је постојала све до 1822. године, када је почело зидање данашње цркве без торња. Торањ је дозидан 1835. а унутрашње осликавање завршено је 1860. године. Иконостас цркве урадио је академски сликар Јован Поповић.

У Црепаји се од 1994. године одржава манифестација „Црепајачки фијакер“ у организацији Коњичког клуба Липицанер.

Демографија

У насељу Црепаја живи 3898 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,6 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 1607 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 4641 1953. 4914 1961. 5516 1971. 5289 1981. 5369 1991. 5128 5080 2002. 4939 4855

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			4.280	88,15%
Роми			311	6,40%
Македонци			67	1,38%
Словаци			35	0,72%
Мађари			31	0,63%
Југословени			23	0,47%
Црногорци			10	0,20%
Хрвати			7	0,14%
Бугари			5	0,10%
Румуни			4	0,08%
Албанци			4	0,08%
Чеси			3	0,06%
Руси			2	0,04%
Муслимани			2	0,04%
Словенци			1	0,02%
непознато			6	0,12%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	2			8
80+	30			73
75-79	72			108
70-74	107			150
65-69	137			190
60-64	137			148
55-59	131			132
50-54	202			188
45-49	220			184
40-44	184			163
35-39	119			161
30-34	180			153
25-29	132			147
20-24	168			149
15-19	155			148
10-14	143			136
5-9	147			156
0-4	100			95
просек	39.6			42.2

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1121 1211 1407 1456 1533 1543 1607

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 301 438 271 316 145 95 29 8 2 2 3.02

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1976	540	1263	114	56	3
Женски	2102	384	1247	403	63	5

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1157	508	-	-	253	4	59	72	10	63
Женски	615	277	-	-	113	1	4	64	5	9
Оба	1772	785	-	-	366	5	63	136	15	72
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	8	22	12	7	106	-	-	31
Женски	4	12	14	45	39	16	-	-	12
Оба	6	20	36	57	46	122	-	-	43

Просвета и култура

Дуга традиција школства је нешто што издваја Црепају од многих средина. Наиме,одмах након формирања насеља 1774. године формира се и прва школа у дому свештеника 1777. и од тог времена до данас она постоји у разним облицима без прекида. Сигурно је и географски положај Црепаје, близина града и релативно имућно становништво утицало на потребу за образновањем мештана тако да је 1935. по истраживањима Светолика Д. Миловановића , Црепаја имала највећи број школованих људи у Банату. Најпознатији Црепајачки ђаци су Михајло Пупин и Урош Предић.

Данашња школа носи име локалног младог скојевца Саве Жебељана и смештена је у две простране зграде изидане 1955. и 1978.

У Црепаји се налази и Дом Културе Мита Живков - Лала који се налази у згради подигнутој 1965. године. У просторијама Дома Културе налази се и сеоска библиотека која је основана 1965. године.

Спорт

У Црепаји се тренутно налазе три активна клуба : ФК Војводина , КК Дружина Козловац и ОРК Црепаја.

Корени Црепајачког фудбала потичу још из 1929.године када је и основан фудбалски клуб Војводина. Највећи успех забележен је у периоду 1987—1995. године, када се ФК Војводина такмичио у Бантској зони која је тада била по рангу четврта лига у тадашњој СФРЈ. Црепаја је одувек била синоним за жесток и квалитетан фудбал за шта су заслужне многе генерације.

Ако је иједна спортска дисциплина Црепају учинила познатом у ширем окружењу то је био рукомет. Зенит је достигнут шездесетих и седамдесетих игром у Војвођанској лиги. Омладински рукометни клуб Црепаја основан је и регистрован 1957. године.

Такође, један од активнијих клубова у месту јесте Кошаркашки клуб. Крени црепајачке кошарке датирају још пре 40-так година када је група ентузијаста, студената и средњошколаца изградила кошаркашко игралиште са подлогом од шљаке. Клуб се 1967. укључује у II Војвођанску лигу. Касније се укључује у Јужнобанатску лигу и постигнутим резултатима одлази на квалификације за I Војвођанску лигу 1976. године. Велики успех остварен је и у купу КС Војводине када је клуб стигао до полуфинала.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Црепаја

Мапа општине Ковачица

• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Општина Ковачица