Црес (град)
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
- За остале употребе, погледајте Црес (вишезначна одредница).
Црес је град у Хрватској од 2.333 (2001.) становника, на истоименом острву.
Лежи на северном крају добро заштићеног залива, на западној страни острва. У околини су најплоднији делови острва. Пропадање винограда на почетку XX века убрзало је исељавање. Водовод из Вранског језера и моденузована уздужна цеста омогућили су туристичко валотизовање и препород града.
Стара језгра града збијена је унутар утврђеног простора. Очувани су делови зидина, врата и одбрамбене куле (обална кула са сатом). Касније се град ширио према југу и западу дуж обале. Паралелно са ширењем града уређивана је и лука.
Садржај |
[уреди] Историја
На мјесту данашњег града Цреса налазила се у праисторијска градина, касније античко утврђење (Crepsa). До доласка Хрвата Црес је настањен Либурнима, али постоје трагови грчке, римске и византијске прошлости.
У 9. вијеку Хрвати господаре цијелим острвом и уз повремене млетачке окупације, Црес је у саставу Хрватске до 1409. године. Црески статут датира из 1332. године. Најзнаменитија средњовјековна цреска личност је филозоф Фране Петрић.
До 1797. налази се под влашћу Венеције, од 1805. до 1814. под окупацијом је Француске, а након тога до 1918. у саставу Аустро-УгарскаАустро-Угарске. Након Првог свјетског рата окупира га Италија, а након пропасти фашистичког режима 1943. године и краћег раздобља хрватске народне власти, Црес запосједа њемачка војска. У априлу 1945. Црес је коначно ослобођен и реинтегрисан у Хрватску и преко ње у Југославију.
[уреди] Град Црес
Град Црес, центар Општине Црес, је административна јединица која обухвата сјеверни и средишњи дио острва Цреса, док јужни дио потпада под град Мали Лошињ. Према попису из 2001. године, броји 2.959 становника. За вријеме Југославије, једно вријеме био је у саставу Општине Црес-Лошињ са сједиштем у Малом Лошињу.
На подручју општине Црес налазе се насеља: Порозина, Филозићи, Драгозетићи, Ивање, Свети Петар, Бели, Предошћица, Водице, Мераг, Црес, Лознати, Крчина, Валун, Подол, Лубенице, Збичина, Пернат, Орлец, Врана, Храста, Грмов, Стиван, Михолашћица, Мартиншћица, Видовићи.
Градоначелник: Гаетано Неговетић
[уреди] Археолошка налазишта
Црес је према предримском (илирском ?) топониму Crespa или {Crexi}, предантичко насеље, чему у прилог говоре околне зидине (Св. Бартоломеј и друге), са налазиштима из старијег гвозденог доба. У римско доба, у време најранијег Црства, можда већ за Августа, становници стичу грађанско право (ius Italicum), а насеље добија муниципалну организцију да дуумвирима на челу.
За цара Тиберија град добија важне управне и друге јавне зграде (curia porticus), можда и бедеме чији су остаци такође констатовани. Из ранохришћанског периода сачувани су остаци базилике (VI век) на локалитету Ловрешки.
[уреди] Куплтурно-историјски споменици
Најстарији споменици у граду , предроманички капители, датирају из VII—VIII века. Из средњег века је и црква Св. Сидра (Исидора) са раманичком апсидом. Већина уметничког инвантара потиче из XV и XVI века, ложа, тробродба црква с богатим порталом и пластиком, патрицијске палате, бројне готичка. У Цресу је локални музеј и лапидариј.
Координате: 44.96° СГ Ш, 14.408° ИГД
| Градови и општине Приморско-горанске жупаније | .gif) |
| Градови
Бакар | Врбовско | Делнице | Кастав | Краљевица | Крк | Мали Лошињ | Нови Винодолски | Опатија | Раб | Ријека | Црес | Цриквеница | Чабар Општине Башка | Брод Моравице | Винодолска општина | Вишково | Врбник | Добрињ | Јелење | Клана | Кострена | Ловран | Локве | Малинска-Дубашница | Матуљи | Мошћеничка Драга | Мркопаљ | Омишаљ | Пунат | Равна Гора | Скрад | Фужине | Чавле |
|
|
|
 |
|---|---|
| Бјеловарско-билогорска | Бродско-посавска | Вараждинска | Вировитичко-подравска | Вуковарско-сремска | Дубровачко-неретванска | Загребачка | Задарска | Истарска | Карловачка | Копривничко-крижевачка | Крапинско-загорска | Личко-сењска | Међимурска | Осјечко-барањска | Пожешко-славонска | Приморско-горанска | Сисачко-мославачка | Сплитско-далматинска | Шибенско-книнска |
