Манастир Докмир

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Докмир
Црква Ваведења Богородичиног
Опште информације
МестоДокмир
ОпштинаУб
Држава Србија
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникЕпархија ваљевска
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Манастир Докмир се налази у истоименом селу, на територији општине Уб. Претпоставља се да је саграђен у другој половини 14. века и припада Епархији ваљевској Српске православне цркве. Манастирска црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. [1]

Изглед цркве[уреди | уреди извор]

Претпоставке да је црква Богородичиног Ваведења манастира у Докмиру саграђена у другој половини 14. века оснажују камена пластика рудиментарних мотива плетеница на допрозорницима као и два стећка (један непосредно уз јужну фасаду, а други као носач часне трпезе).

Ипак, данашња једнобродна грађевина са споља полукружном апсидом, са куполом цилиндричног тамбура ослоњеном на моћне пиластре и таласато извијених кровних венаца добила је тај облик у великој обнови изведеној 1734. Масивни контрафори уз северну фасаду накнадно су озидани као статичка ојачања, а тек средином 20. векa пред црквом је изграђена скромна припрата. Од старог докмирског иконостаса сачувао је неколико икона које по наглашеном цртежу и експресивности представљају дела конзервативнијих сликара из круга Теодора Стефановића Глоговца или Хаџи Рувима. Престоне иконе, које данас нису у Докмиру, изгледа да су још 1791. поклоњене новој цркви у Миличиници.

Велики углед манастир је уживао од седамдесетих година 18. века, када је оформљена двогодишња школа уметничких заната, у којој су прва иконописна знања стекли значајни сликари тога периода као и личности које су се касније истакле у устанцима за ослобођење од Турака. Сондажна сликарско-конзерваторска истраживања, изведена 1988. године, показала су да под малтером нема остатака живописа. [2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Завод за заштиту споменика културе Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3.  COBISS.SR 131307532

Спољашње везе[уреди | уреди извор]