Црква Светог Луке у Купинову

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Луке у Купинову
Црква Светог Луке
Опште информације
МестоКупиново
ОпштинаПећинци
Време настанка1450-1455.
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе

Црква Светог Луке у Купинову, месту у општини Пећинци, коју је средином 15. века подигао деспот Ђурђе Бранковић,[1] превасходно је значајна због своје историјско-документарне вредности и има статус споменика културе од изузетног значаја. Црква је подигнута поред старог града Купиника, посвећена је Светом Луки. Помиње се 1486. и 1502. године као гробна црква сремских деспота Стефана и Јована Бранковића. Разрушена и запустела 1502. године после турског освајања Срема, двапут је обнављана, почетком 18. и крајем 19. века.[2]

Изглед[уреди | уреди извор]

Истраживањем грађевинског корпуса утврђено је да није претрпела велике измене током свога постојања. Скромна архитектонска целина цркве је једнобродна грађевина масивних зидова, подигнутих од камена и опеке, данас је у целини покривена равном дрвеном таваницом. Дубока олтарска апсида у ширини брода има полукружни облик, а наос је од припрате одвојен ниском зиданом тројном аркадом. Богато резбарен барокни иконостас, настао пре 1780. године у целини затвара простор између наоса и олтара. Осликан је 1729. године у барокном маниру, рокајне палете, а према новијим аналогијама дело је Јакова Орфелина девесетих година 18. века.[1]

Радови на текућем одржавању и делимичној обнови грађевинског корпуса вршени су од 1952. године, а археолошка истраживања 1994. године, када је црква архитектонски снимљена и сачињен попис сликарских радова.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Grlica, Mirko, ур. (2010). Koliko se poznajemo: iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini. Novi Sad: Izvršno veće APV. стр. 4. 
  2. ^ „ТО Војводине/Црква Светог Луке у Купинову”. Архивирано из оригинала 04. 09. 2014. г. Приступљено 04. 09. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.