Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
„Лазарица“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Лазарица (вишезначна одредница).


Координате: 43° 35' 03" СГ Ш, 21° 19' 17" ИГД

Црква Лазарица
Поглед на цркву Лазарицу
Поглед на цркву Лазарицу
Опште информације
Место Крушевац
Општина Град Крушевац
Држава Застава Србије Србија
Врста споменика црква
Време настанка XIV век
Тип споменика Споменик културе од изузетног значаја
Власник Република Србија
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Краљево
Надлежна институција
Седиште Крушевац
Адреса Трг Косовских јунака 1 37000 Крушевац
Телефон (037) 427 944
Факс (037) 38 208
Интернет страна Званични сајт

Црква светог Првомученика Стефана, познатија као Лазарица, налази се у центру данашњег Крушевца, а подигао ју је, највероватније између 1377/1378. и 1380. године[1], кнез Лазар (13711389), као придворну цркву (раније су постојала мишљења да је реч о манастирској цркви[2]) своје новосаграђене престонице, Крушевачког Града. Има основу триконхоса, а њена спољашњост је урађена на византијски начин, наизменичним ређањем реда тесаника и три реда црвене опеке. Црква, заједно са Раваницом, представља својеврстан почетак Моравског стила и припада грађевинама сажетог типа. Она је први објекат у Србији који је доживео стручну рестаурацију и конзервацију, што је обављено у периоду од 1904. до 1908. године, под руководством архитекте Пере Ј. Поповића. Пре њега, црква је, након ослобођења града од Турака, током XIX века доживела неколико аматерских обнова.

Заштитни радови на архитектури цркве и конзервација њеног иконостаса, из средине XIX века, је обављена 1989. године, а читав објекат се данас под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[3][1].

Архитектура[уреди]

Црква Лазарица има основу триконхоса сажетог типа са три травеја и кубетом над средњим. На западној страни се налази нартекс који је првобитно имао три улаза, али су бочни касније зазидани. Над њим се уздиже звоник са катихуменом, који је на спрату имао капелицу.

Спољашњост цркве карактерише византијски начин зидања смењивањем реда жутог тесаника са три реда црвене опеке, а урађене су и широке спојнице малтера, које избијају из равни коју ствара зид.

Бочне стране цркве су, као и све три апсиде триконхоса, подељене у вертикалне делове, који се завршавају архиволтама, док је хоризонтална подела у три дела изведена помоћу два кордонска венца. У највишем делу су смештене, међусобно различите, камене розете на црвено-жутој шаховској подлози, док су у зони испод њих, смештени прозори, око којих се налази украсна камена пластика у облику преплета. Розете, као и неки камени преплети, спадају међу најбоље у Моравском стилу[4] и представљају најефектније декоративне елементе који, уклопљени у добро замишљене и пропорционисане архитектонске облике, чине изузетно складну целину[1].

Унутрашњост[уреди]

Према досадашњим истраживањима, црква није била живописана све до средине XVIII века. Тада је зограф Андра Андрејевић са својим људима осликао цркву, између 1737. и 1740. године[1], али су до данас опстали само фрагменти њиховог рада. Црквени иконостас потиче из 1844. године и данас је сачуван у потпуности. Његов аутор је највероватније био сликар Живко Павловић[1] (деда Милене Павловић-Барили), а конзервиран је 1989. године.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д Споменици културе у Србији: Црква Св. Стефана Лазарица са Крушевачким Градом (сајт САНУ) ((sr)) ((en))
  2. ^ Василије Марковић у свом делу „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“ (штампано 1920) наводи мишљење Адама Стефановића да је можда у питању некадашњи утврђени манастир, од кога су опстале манастирска црква и главни одбрамбрени пирг, за који се данас зна да је донжон-кула некадашње престонице кнеза Лазара.
  3. ^ „Споменици културе од изузетног значаја“ (Министарство културе Републике Србије) ((sr))
  4. ^ Александар Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање), Београд 1985.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]