Црква брвнара у Миличиници
Црква брвнара у Миличиници | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Миличиница |
Општина | Ваљево |
Држава | Србија |
Време настанка | 1791-1794 |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
www |
Црква брвнара у Миличиници општина Ваљево, подигнута у периоду од 1791. до 1794. године. Као једна од најзначајнијих дрвених цркава у Србији постала је узор многим сакралним грађевинама, како по градитељској креацији тако и по конструктивно-просторном решењу тако и декоративној обради детаља.[1]Црква брвнара представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[2][3]
Историјат[уреди | уреди извор]
Докази упућује на то да је храм у Миличиници подигнут на месту знатно старије цркве која је страдала 1726. године и била посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.[1] Цркву је градила градитељи осаћани Игњата Петровића тачно годину дана и то од 23. августа 1791. до 23. августа 1792. године. После завршавања спољашњих радова још неколико грађевинских сезона трајали су додатни радови у њеној унутрашњости.[1]
Из записа урезаног на источном довратнику јужних врата храма, темељ је постављен 1791. године, а као неимар помиње се Игњат Петровић. После овог успешно завршеног посла, основано је веровати да је дружина Игњата Петровића учествовала у градњи и многих других дрвених богомоља посебно оних подизаних у ваљевском крају.[1]
Изглед[уреди | уреди извор]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Брвнара има уобичајену основу са припратом, наосом, полукружном олтарском апсидом, галеријом изнад припрате и полукружни трем на западној страни. Колико се до сада зна, то је први дрвени храм на коме су неимари на конструкцији крова пратили заобљену шему основе. Стрми и заобљени кров на источној и западној страни постигнут је честим роговима који се из једне тачке у слемену спуштају попут лепезе формирајући облину. Кров је покривен кратком шиндром.[1]
Храм је богат дуборезном декорацијом која је присутна на вратима, довратницима и надвратницима, као и на преградама које одвајају наос од олтара, као и наос и припрату. Богаство декорације, ако и прецизност израде како грађевине, тако и декорације, главне су вредности овог храма. Касетирана врата са розетама, или делови некадашњег иноностаса су примери за то.
Фрескодекорација[уреди | уреди извор]
Престоне иконе које су део некадашњег иконостаса из година градње храма су дело неког од виђенијих уметника из Хаџи-Рувимове радионице. Поред ових у храму се чувају и неколико мањих икона Николе Апостоловића.
- Црквена порта
Јужно од брвнаре у порти је подигнута црква од тврдог материјала која је преузела улогу активног храма, док стара брванра више није у функцији.
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије, 1791-1848, Београд 1986,76
- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
- ^ „Завод за проучавање културног развитка”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 05. 11. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Вујовић, Бранко (1984). „Старине цркве-брвнаре у Миличиници” (PDF). Гласник међуопштинског историјског архива у Ваљеву. 19: 61—81.
- Радосављевић, Недељко В. (2006). Стара црква у Миличиници : Књига прихода и расхода (1846—1863) (PDF). Београд: Историјски институт Београд. COBISS.SR 195467788
- Стаменић, Драган; Ћеранић, Зорица; Николић, Милоје Ж.; Арсић, Радивоје; Дражић, Тихомир; Марковић, Милан; Пејић, Светлана; Ћирић, Весна (2006). Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа. Ваљево: Завод за заштиту споменика културе Ваљево (Ваљево принт). ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532