Црква брвнара у Миличиници

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква брвнара у Миличиници
Црква брвнара
Опште информације
МестоМиличиница
ОпштинаВаљево
Држава Србија
Време настанка1791-1794
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Црква брвнара у Миличиници општина Ваљево, подигнута у периоду од 1791. до 1794. године. Као једна од најзначајнијих дрвених цркава у Србији постала је узор многим сакралним грађевинама, како по градитељској креацији тако и по конструктивно-просторном решењу тако и декоративној обради детаља.[1]Црква брвнара представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[2][3]

Историјат[уреди | уреди извор]

Докази упућује на то да је храм у Миличиници подигнут на месту знатно старије цркве која је страдала 1726. године и била посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.[1] Цркву је градила градитељи осаћани Игњата Петровића тачно годину дана и то од 23. августа 1791. до 23. августа 1792. године. После завршавања спољашњих радова још неколико грађевинских сезона трајали су додатни радови у њеној унутрашњости.[1]

Из записа урезаног на источном довратнику јужних врата храма, темељ је постављен 1791. године, а као неимар помиње се Игњат Петровић. После овог успешно завршеног посла, основано је веровати да је дружина Игњата Петровића учествовала у градњи и многих других дрвених богомоља посебно оних подизаних у ваљевском крају.[1]

Изглед[уреди | уреди извор]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Брвнара има уобичајену основу са припратом, наосом, полукружном олтарском апсидом, галеријом изнад припрате и полукружни трем на западној страни. Колико се до сада зна, то је први дрвени храм на коме су неимари на конструкцији крова пратили заобљену шему основе. Стрми и заобљени кров на источној и западној страни постигнут је честим роговима који се из једне тачке у слемену спуштају попут лепезе формирајући облину. Кров је покривен кратком шиндром.[1]

Храм је богат дуборезном декорацијом која је присутна на вратима, довратницима и надвратницима, као и на преградама које одвајају наос од олтара, као и наос и припрату. Богаство декорације, ако и прецизност израде како грађевине, тако и декорације, главне су вредности овог храма. Касетирана врата са розетама, или делови некадашњег иноностаса су примери за то.

Фрескодекорација[уреди | уреди извор]

Престоне иконе које су део некадашњег иконостаса из година градње храма су дело неког од виђенијих уметника из Хаџи-Рувимове радионице. Поред ових у храму се чувају и неколико мањих икона Николе Апостоловића.

Црквена порта

Јужно од брвнаре у порти је подигнута црква од тврдог материјала која је преузела улогу активног храма, док стара брванра више није у функцији.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије, 1791-1848, Београд 1986,76
  2. ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
  3. ^ „Завод за проучавање културног развитка”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 05. 11. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]