Црква Светог Спаса у Скопљу

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква светог Спаса у Скопљу, улаз у порту и звоник
Саркофаг Гоце Делчева у порти цркве светог Спаса

Црква Светог Спаса у Скопљу је православна црква која се налази у Старој скопској чаршији у Скопљу, Северна Македонија.

Црква Светог Спаса у Скопљу током 20. века

Прошлост[уреди | уреди извор]

Црква Св. Спаса у Скопљу је стара средњовековна задужбина српског цара Душана. Њу су у 19. веку преотели Грци од Срба и држали је више деценија. Две недеље су и тада српски свештеници службовали, а треће недеље био је ред грчки. Избијале су честе свађе и туче око распореда служења, па се дешавало да цркву Турци замандале више месеци. Зато су се скопски Срби жртвовали; изградили нову цркву и мењали се са Грцима за ону стару предачку. Сама црква је 1913. године "неугледна, ниска и без звоника, али иконостас, то је право чудо од дрвореза".[1] На сред цркве се тада налазила камена плоча са грбом цара Душана. Грци су током свог управљања ту плочу прилично оштетили да се не види српско обележје.

О цркви[уреди | уреди извор]

Иконостас у цркви је био направљен 1824. године, а 1867. године је био урађен део престоних икона. Иконостас је био дрворезбарско дело руку мајстора Петра Филиповића Гарка и његове браће Филипа и Благоја из села Мале Реке, у Дебарском срезу. Краљ Александар Карађорђевић је посетио 1926. године ту цркву, у којој му се свидео иконостас, и по том обрасцу је затим (од 1926) наручен и израђен иконостас, старе Карађорђеве цркве у Тополи.[2]

Фонд цркве Св. Спаса у Скопљу основан је 1908. године а његови оснивачи су пре свега Срби трговци.[3]

Када су 1932. године вршени радови у цркви и порти, нађени су средњовековни факти. Када је срушена зграда за становање испод је откривен је један стари зид (из 15. века) и отвори ходника старих лагума. Срушен је стари звоник и на његовом месту је изграђена костурница. Подигнут је тада нови звоник, који је конструисао и изградио Пејев Јона.[4]

Током поправке цркве у периоду 1963—1964. године су на јужном делу зида откривене фреске које потичу из 16. или 17. века. Свој коначан изглед црква је добила током 19. века.

Саркофаг Гоце Делчева[уреди | уреди извор]

У дворишту цркве се налази дрвена порта и камени саркофаг у којем је тело Гоце Делчева, македонског револуционара. Саркофаг је 1946. године Комунистичка партија Бугарске поклонила Македонији.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Илустрована ратна хроника", Београд 1913. године
  2. ^ "Политика", Београд 1926. године
  3. ^ "Време", Београд 1931. године
  4. ^ "Време", Београд 1932. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]