Црква (грађевина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала чланака
Хришћанство

Хришћанство

Оснивање
Исус Христос · Апостоли
Црква · Јеванђеље

Историја
Рано хришћанство · Сабори
Велики раскол · Крсташки ратови
Реформација · Екуменизам

Традиције
Православље · Католицизам
Протестантизам

Теологија
Света Тројица (Отац, Син, Свети дух)
Стварање · Грех · Суд · Анђео
Спасење · Васкрсење · Царство

Упражњавање
Пост · Молитва · Свете тајне

Библија
Стари завет · Нови завет
Књиге · Канон · Апокриф

Ichthys.svg Портал:Хришћанство

Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Црква (вишезначна одредница).

Црква је грађевина намењена обављању хришћанских верских обреда. Црква се састоји из три дела:

Унутар цркве налазе се иконе и фреске које приказују свеце.

Порекло цркава[уреди]

Потреба за хришћанском архитектуром је израсла из правилних сусрета у првим хришћанским приватним кућама. У тренутку када је величина појединог друштва прерасла приватне просторе у којима се сусретало- почела је градња зграда које су била намењене за богослужења. Ка великом замаху у градњи простора за богослужбе дошло је после миланског едикта цара Константина I.

Први век[уреди]

Први хришћани су били исто тако као Исус Крист становници Палестине и њихове богослужбе су се одвијале у јерусалимском храму у месним синагогама. Храмско богослужење је садржавало ритуал чији је део била жртва, рачунајући жртву животиња за грех. Нови закон има много места која показују на учешће у храмским богослужењима.

Катедрала Нотр Дам у Ремсу.

О настанку синагоге не знамо много, али се сматра да се развила из јавних богосложења током изгона из Вавилона у 6. веку п. н. е. Ово богослужење није имало жртву већ само читање из „Торе“ и „пророка“ са образлагањима. На неким местима се овакви обреди одигравају у приватним кућама, док је на другим местима то био повод за настанак велелепних грађевина. На таковим богослужењима је по јеванђељју узео учешће и Исус. У оваквој пракси су учествовали и наставили је и први хришћани али је после првог жидовског рата дошло до одељивања синагоге и цркве која се све више састојала из хришћана поводом пагана.

На хришћанску богослужбу имало је утицај нарочито синагогално богослужење јер све до садашње литургије у већини цркви полазе од управо синагогалног уређења такових религијских сусрета.

Цркве у 2 и 3 веку[уреди]

Сиријски град Дура-Европос на западној обали Еуфрата на римској граници било је опседано Партима 257. године. И том приликом је уништена унутрашњост града али је била сачувана црква и синагога које су украћене зидним сликарством и обе су зграде биле промењене из приватних кућа. Црква у Дура-Европос има просторије за давање крста са великом крстионицом.

Златни век базилика[уреди]

Са миланским едиктом и изразитом потпором коју је Константин I дао цркви дошко је до великог замаха у градњи црквене архитектуре која је постала узор за наступајуће векове и оставила је стопе у хришћанској архитектури до данашњих дана. Ка класичним базиликама које су саграђене у Риму спадају базилика светог Ивана поводно дедикована као базилика Спаситеља, базилика Св. Петра и базилика Св. Павла изван зидина. Град Рим је даљим базиликама био у доба старог и у почетку средњег века, сасма запуњен. Даљи градови у којима је дошло до велике експанзије у градњи базилика спадала је и Равена у 5. веку и ту се налазе базилика Сан. Витале и базилика Сант Аполинер.

Источни тип цркве[уреди]

Источни тип цркве на основи грчког уписаног крста са куполом у средини има свој почетак у изградњи града Константинопоља и нарочито изградња храма Аја Софија која је утичала на изградњу источних типова цркава све до данашњих дана.

Средњи век[уреди]

У западној Европи у току средњег века формирали су се архитектонске форме цркава у изразито два стила. Први од њих је романски стил који је радио са простим полукружним луком. Своје име вуче из античког Рима а сам изглед ових романских цркви је прост и једноставан и зидне површине нису нарочито декорисане. Други од стилова који се развио је готика која је избрушена архитектонска уметност и која употребљава изломљени лук као основни елеменат у изградњи. Овај стил је карактеристичан најме за катедрале. Изглед цркве је велелепан и одводи погледе у висину. Нове врсте лукова су омогућавале одважније конструкције сводова и веће структурисане зграде. За готику су карактеристични осликани зидови и велике стаклене површине које су испуњене витражима.

Нови век[уреди]

После готике и њене мистичности као и негацији земаљског света открива се вредност и форма антике и налазе се мирне и уравнотежене ренесансне форме које у основи не доносе нове типове сакралне архитектуре и још увек се ту јавља базилика као тип објекта који се примењује и у данашње време док се декорација ослања на инспирацијама у античкој уметности. Насупрот томе се у доба барока јављају чулно најучинковитија решења како у просторним схватањима тако и у вајарској и сликарској декорацији сакралне архитектуре тога доба у интересу пропаганде протиреформације као и везивања маса за цркву када људска тежња да испуни простор долази до свога највећег утицаја.

19. а 20. век[уреди]

У 19. и 20. веку црква тежи да задржи своје утицаје поред осталог и градњом великих црквених објеката у којим се искориштавају најмодерније конструкције за градњу и методе као што су армиране бетонске конструкције, електроакустике и климатизације. На неколико изнимних случајева ради се по правилу на неуспела решења и еклектицистичким резултатима из средњовековних решења без доприноса да се развија савремена архитектура.

Архитектура цркава у Србији[уреди]

Архитектонски, цркве се разликују у зависности од поднебља, времена настанка и припадности. На тлу Србије постоје цркве из разних раздобља и разних стилова. Ране цркве су грађене као римске базилике, затим под утицајем романике (која је на тлу Србије прерасла у грчко-византијски стил), да би се касније развили рашки и моравски стил. У Србији нема готских цркава, које су карактеристичне за католичку западну Европу. Након турске окупације, у Србији се цркве више не граде, осим цркава брвнара. После ослобођења од Турака, књаз Милош започиње свеобухватну обнову Србије, што подразумева и градњу нових цркава, које су углавном у барокном стилу. Долазак Карађорђевића на власт поклапа се са тражењем националног стила у архитектури, тако да цркве све више личе на оне које су се градиле пре турских освајања, а тај стил се, уз врло мало осавремењавања, одржао све до почетка 21. века.

Цркве у православљу[уреди]

Православна архитектура има литургично значење, симболику саме литургије. Историја црквене архитектуре је дуга и оставила је велику разноликост националних израза и стилива, зависно од врмена у коме су цркве настајале. Свим православним храмовима, заједничка је идеја да је „храм место на коме, кроз учествовање у светој литургији цркве, ми улазимо у заједницу са царстом Божијим“. Православни храмови се обично деле на три дела:припрату или предворије (нартекс), средњи део храма-брод (наос) и олтар. Сва три дела су често украшена фрескама и иконама, од којих су често многе од изузетне уметничке вредности, као на пример фреска Бели анђео. У православљу се сматра да црква не треба да постане сврха само као грађевина, већ да мора да нам помогне да изградимо духовну везу са Богом.

Православне цркве се разликују и по броју купола. Цркве имју по 2, 3, 5, 7, 13 купола.

  • 2 - две куполе представљају Божју и људску природу Исуса Христа
  • 3 - три лица Свете Троице
  • 5 - Исуса Христа и четири евангелиста
  • 7 - седам дара светого Духа, 7 дана Божјег творења
  • 13 - Исуса Христа и 12 апостола

Олтар[уреди]

Хришћански храмови се постављају у правац исток-запад. Источни део храма је олтар (католичке цркве су окренуте према западу, па тако да је код њих олтар на западу). Сматра се да је то најсветији део храма. У олтару се налази :часна трпеза-престо, проскомидија и ђаконик. на часној трпези се морају налазити:антиминс, Свето Јеванђеље, крст, дарохранилица у којој се налазе честице за причешћивање болесника, мироносница-потребна за свето крштење, чираци са свећама, кандило и службеник. Проскомидија је место у олтару, где се чува све што је потребно за богослужење:путир, дискос, копље, кашичица, одела за службу... Назив ђаконик је настао отуда што је ђакон задужен да се стара око поменутих предмета.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Олтар

Певница[уреди]

У делу храма пред олтаром, обично одвојеним са једним или два степеника од наоса цркве, се налази певница, северна и јужна. У малим црквама се понекад налази само једна. За певницом у току богослужења се налазе појци који активно учествују на служби. Одговарају на јектеније, певају или читају одређене црквене текстове. Како је прописано типиком.

Галерија[уреди]

Црквена архитектура[уреди]

Црквена архитектура означава архитектуру хришћанских цркава. У себи спаја широк распон верских и световних уметничких стилова који су утицали на развој изгледа и конструкције црквених зграда од постанка хршћанства до данас.

Рано хришћанство[уреди]

Црква је грађевина за обављање хришћанских обреда. Најстарији тип је базилика, по узору на римске базилике. Почеле су се градити у 4. веку Имале су најчешће три брода одељена ступовима, и галерију, апсиду и улазни део (атријум). Између апсиде и уздужних бродова је попречни брод (трансепт) и црква добива облик тзв. латинскога крста. На Истоку (Сирија) појављују се торњеви. Граде се отпочетка спомен-цркве над гробовима мученика и на светим местима. У 6. веку у византијској архитектури превладава тип кружне грађевине с куполом (Аја Софија у Цариграду).

Предроманика[уреди]

Као стилско раздобље у западноевропској уметности од раног средњег века до 11. века појавила се предроманика, која спаја антику и рано хришћанство с новонасталим приликама након пропасти Римског царства и ступања на европску позорницу нових, дотад барбарских народа.

Романика[уреди]

Око године 1000. наступа романика која траје до око 1250., и шири се целом Еуропом посредством бенедиктинаца. Цркве задржавају облик латинскога крста, зидови су масивни, а главна су обељежја једноставност и логичност конструкције те богата хоризонтална рашчлањеност.

Готика[уреди]

У 13. веку у Француској се развија готика, нов стил с новим начином градње, осебујним шиљастим луковима и издуженим сводовима. Повећава се број бродова и апсида, јављају се ступови и лукови (контрафоре) те велики прозори с витражима.

Ренесанса[уреди]

Поткрај 14. века развија се у Италији ренесанса, која се ослања на античке узоре (полукружне лукове, ступове с капителима, канелуровање пиластере итд.). Први пут се јавно истичу архитекте.

Барок и рококо[уреди]

У 16. веку ренесанса прелази у барок, који траје до 18. века и поклапа се противреформацијом. Истиче се раскош и богатство, уједињује се архитектура, вајарство и сликарство. Карактеристике су богатство декорација, бујност и немир у приказима те наглашена пластичност Стил који следи у завршној фази барока назива се рококо.

Класицизам, еклектицизам стилова и модерна[уреди]

После класицизма, који се огледа у једноставности класичних грчких и римских облика и мотива, а траје од отприлике средине 18. века до прве четвртине 19. века преовладава враћање на старо – неороманика, неоготика и неоренесанса. Тек у 20. веку престаје тај еклектицизам и настаје модерна архитектура, са слободним и маштовитим облицима.

Постмодерна[уреди]

Стил друге половине 20. века и почетка 21. века дискретно евоцира неокласицизам. Главна одлика је постмодерна једноставност, огољеност и сиромаштво облика. Користе се нови материјали: челик, стакло, бетон.

Делови цркве[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ UNESCO World Heritage: Vatican City[1], Приступљено 30. 4. 2013.
  2. ^ {{cite web| url= http://www.stmaryreigate.purplecloud.net/heath_mill.shtml%7C publisher =St Mary's, Reigate| title = The Mill Church| accessdate = 17.

Литература[уреди]

  • Рачунарски програм „Освећење времена“, Бит пројект-Београд, 1999.
  • Делом или у потпуности према чланку у чешкој Википедији

Спољашње везе[уреди]

Вики речник
Викиречник има значење речи