Црквена реформа Петра Великог
Црквена реформа Петра Великог подразумијева извјесне промјене које је извршио Петар Велики на почетку 18. вијека, а које су знатно измијениле начин управљања у Православној русијској цркви. Уведен је систем управљања за који су многи сматрали да је цезаропапистички.
Садржај |
Позадина [уреди]
Раније, руски цареви су испољавали одређени утицај на Цркву; међутим, до Петрових реформи, Црква је била независна у својој унутрашњој управи. Слиједећи модел Византијског царства, цар је сматран за „браниоца православља“. Он је имао право да стави вето на избор нових епископа, и на посвећењу нових епископа је најчешће он рукополагао епископе. Цар се такође некада мијешао у неке важније црквене одлуке. Године 1551, цар Иван IV Грозни је сазвао Стоглави сабор (рус. Стоглавый Собор), на којем је потврђена неприкосновеност црквене имовине и искључиве надлежности црквених судова над свештенством, а такође су биле уређене норме црквеног живота. Цар је такође предсједавао Великим московским сабором (1666—1667).
Реформа [уреди]
Петар I, познатији као Петар Велики (владао 1682—1725) учинио је значајне црквене реформе: укинута је патријаршија, а умјесто патријарха или митрополита, црквену управну власт је вршио Свети правитељствујушчи синод, који је био састављен од епископа и чиновника које је именовао император.
