Црна Гора (1697—1852)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Црна Гора (1697-1852))
Црна Гора
Митрополија Црна Гора
Застава Црне Горе Грб Црне Горе
Застава Грб
Prince-Bishopric of Montenegro (1812).svg
Митрополија Црна Гора у највећем обиму
Географија
Континент Европа
Регија Балканско полуострво
Главни град Цетиње
Површина 5,475 km²
Друштво
Званични језици Српски језик
Религија Православље
Валута Црногорски перун
Владавина
Облик владавине Теократија
Титула владара Митрополит
Владар Данило I Петровић Његош
Други владар Сава Петровић Његош
Трећи владар Василије III Петровић Његош
Четврти владар Петар I Петровић Његош
Пети владар Петар II Петровић Његош
Премијер Станислав Вуколајев Радоњић
Јован Радоњић

Вуколај Радоњић

Оснивање 1697.
Престанак 1852.
Статус Бивша држава
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg Османско царство Књажевина Црна Гора Flag of Principality of Montenegro People Flag.svg
Grb Crnojevica1.png Зета - Flag of None.svg
Портал:Историја


Овај чланак је део серије о
историји Црне Горе:

Црна Гора је била теократска полу-независна држава, која је постојала од 1697. до 1852. године, када је проглашена књажевином.

Историја[уреди]

Позадина[уреди]

Крајем 15.вијека Црна Гора је пала под Османско царство. Црна Гора постаје један запуштен простор. На њеном тлу се формирају племена и кланови. И поред тога што је пала под турску власт, захваљујући географском положају Црна Гора задржава висок степен самосталности. У Црној Гори влада племенска анархија.

Уједињење Црне Горе и митрополит Данило I Петровић Његош[уреди]

Године 1697. за владику Цетиња изабран је Данило I Петровић Његош. Он уједињује неколико црногорских племена у једну државу. Тиме је обновљена Црна Гора. Митрополит цетињски Данило за вријеме своје владавине обнавља цетињски манастир и одлази у Русију код цара Петра. У тој посјети су успостављени односи између Срба и Руса, Црне Горе и Русије. Данило покреће борбу против Турака за ослобођење српских земља. За време Великог турског рата Данило протјерује Турке из Црне Горе. Њега наслеђује синовац Сава Петровић Његош.

Црногорско господство[уреди]

Сава Петровић Његош није био значајан као владар Црне Горе. Владао је упоредно са својим синовцем Василијем Петровићем. Василије за време своје владавине одлази пар пута у Русију, те пред руским царем прича историју Српског народа у Црној Гори. Такође он штампа прву историју Црне Горе. У његово време се појављује Шћепан Мали. Представљајући се као руски цар Петар III Фјодорович, Шћепан себе прозива господарем Црне Горе. Он успије да уједини преостала племена са Црном Гором. Шћепанова Црна Гора је била у знатно већим границама. Због његовог појављивања, Турци су напали Црну Гору. На њега је извршен атентат 1773. године.

Рат са Наполеоном и Османским царством[уреди]

После смрти Саве Петровића, на власт долази Арсеније Пламенац. За време његове краткотрајне владавине Црна Гора је ослабила, а племена су опет почела да независно владају. После њега на власт долази Петар I Петровић Његош. 1785. године он је био у посети Русији. За време његовог одсутства Махмуд-паша Бушатлија је напао Црну Гору и запалио цетињски манастир. Дошавши поново у Црну Гору, Петар је брзо реаговао. Прихватио је предлог Русије и Аустрије да Црна Гора учествује у рату против Османског царства. У жестоком окршају на Крусима, војска Црне Горе до ногу је потукла знатно већу Турску војску предвођену Махмуд-пашом Бушталијом. Сам паша је ту био заробљен, а његова глава одсјечена и однесена у Цетињски манастир. После тога Петар се сукобио са Француском. Заједно са Русима, он је заузео Боку Которску, али су му је Аустријанци одузели на Бечком конгресу.

Раздвајање црквене и свјетовне власти[уреди]

После смрти Петра I Петровић Његоша на власт долази његов синовац Петар II Петровић Његош. Као владар се није прославио на спољном плану, јер је изгубио неке територије, али је успешно радио на унутрашњем уређењу државе. После његове смрти на власти долази Данило Петровић, кога Црногорски сенат проглашава за књаза Црне Горе. Тиме се разилази световна и црквена власт у Црној Гори и настаје нова држава Књажевина Црна Гора.

Владари[уреди]

Списак владара Црне Горе, 1697-1852:[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]