Црна врана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црна врана
Corvus corone Rabenkrähe 1.jpg
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Aves
ред: Passeriformes
породица: Corvidae
род: Corvus
Биномијална номенклатура
Corvus corone
Linnaeus, 1758
ареал црне вране
ареал црне вране
Екологија таксона

Црна врана (лат. Corvus corone) је врста интелигентних и бучних птица из реда певачица, породице врана. Некада је сматрано да су црна и сива врана подврсте једне исте врсте. Црна врана насељава западне делове Европе и исток Азије, док сива врана попуњава простор између, укључујући и Србију.

Изглед[уреди]

Црна врана има комплетно црно перје, са зеленим одсјајем. Кљун и ноге су јој такође црни. Од гаврана се разликује по томе што је мања (48-52 цм дугачка). Могу се појавити хибридни облици између црне и сиве вране, који су способни за размножавање,[2] а перје им може имати боје оба родитеља.

Кљун је дебео, спреда савијен према доле. Пера репа су равна, а ноге исто црне.

Начин живота[уреди]

Осим у време гнеждења, вране живе у мањим јатима која се затим, нарочито у сумрак, окупљају у велика јата ако имају заједничка стабла на којима спавају. У време парења - почевши отприлике од марта - окупљају у парове који се одвајају од јата и задржавају се углавном у подручју гнеждења, док се истовремено обликују јата птица које се не паре, а чине их, прије свега, младе птице. Познате су по свом гласном јављању звуком који звучи као промукло „креее“. Често настањују шуме и пољопривредно земљиште. Неке јединке живе у градским парковима, али и вртовима и двориштима. Типични су хемерофили.

Живе до 13 година и моногамне су, пар у правилу остаје зајено до краја живота. Женка полаже 4-6 јаја, на којима родитељи леже 18 до 20 дана. Младунци су чучавци, а могу а летети након 4 до 5 седмица.

Исхрана[уреди]

Птице из породице врана нису специјализоване и то им омогућава разноврсну исхрану, прави су сваштоједи. Многе од њих једу готово све врсте хране које се могу дочепати, а то укључује и стрвину, јаја других врста као и младе птице. Поред тога, једу и семенке и воће.

Извори[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2004). Corvus corone. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 5. маја 2006. База података укључује и доказе зашто је врста последња брига.
  2. ^ Parkin, David T. (2003): Birding and DNA: species for the new millennium. Bird Study 50(3): 223–242. HTML верзија, Приступљено 30. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]