Црни слез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црни слез
Црни слез — илустрација
Црни слез — илустрација
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Malvales
породица: Malvaceae
потпородица: Malvoideae
племе: Malveae
род: Malva
Биномијална номенклатура
Malva sylvestris
L.
Екологија таксона

Црни слез (Malva sylvestris L.) је двогодишња или вишегодишња зељаста (биљка) из фамилије слезова (Malvaceae). У народу је познат и под именом гушћерњак, ћурећа трава, црни сљез, велика слезовача и планински слез.

Опис биљке[уреди]

Стабло је зељасто, при основи одрвенело, може порасти до 1,5 метара висине. Најчешће је усправно и разгранато. По себи има длачице које су полегле или штрче.

Листови варирају по величини и облику; могу бити бубрежасти, овално-срцасти, режњевити. Режњеви по ободу назубљени. Лиске су на дугим дршкама, а на наличју прекривене звездастим и простим длачицама.

Цветови груписани од 2 до 6 у пазуху листова. Чашица је двојна (calyx duplex). Спољашња чашица је ланцетаста или елиптична, дуга 4-5 mm. Чашица дуга око 6 mm са звездастим длачицама. Крунични листићи су објајасто клинасти, на врху усечени и дужи од чашичних. Боја им варира од ружичасте до љубичасте. Многобројни прашници су срасли у цев. Тучак се састоји од десетак оплодних листића. Цвета од маја до септембра.

Плод је шизокарпан, дисколик и распада се на одговарајући број плодића који су на леђној страни мрежасто наборани, мало длакави или голи.

Станиште[уреди]

Као коровска и рудерална врста распрострањена је широм Старог Света, по насељима, утринама и пољанама. Ситнолисни црни слез расте поред плотова и путева, на развалинама и старим зидовима, али и у непосредној близини насељених места. Ако се нађе далеко од насеља, то је сигуран знак да је на том месту некада био салаш или кућа.

Употреба црног слеза[уреди]

Употребљава се у народној медицини, где се користе цветови и листови, специфично осушени. Најчешће се користе у виду чаја.


Цвет црног слеза[уреди]

Цветови црног слеза се беру кад су у пуном цвату, по сувом времену и брзо се суше у сушници загрејаној на 40-50 °C. Цветови су обично ружичасто-љубичасти, а сушењем помодре. Цвет црног слеза садржи слузи и антоцијана малвина, због чега је инфуз (чај) слузаст и мало плавкастозеленкаст. Употребљава се у облику чаја, и то само цвеће, или у саставу плућних чајева, за ублажавање кашља. Осушен цвет црног слеза мора се чувати од светлости и влаге, иначе ће избледети и поплеснивити.

Лист црног слеза[уреди]

Лишће се бере кад је биљка у цвету. Лишће је округло; при дну мало срцасто изрезано или бубрежасто и има дугачке дршке; широко је око 8 ст, има 5—7 прстасто поређаних нерава и одговарајући број кришака или је нејасно исцепано; по рубу је двојно зупчасто-рецкасто. Горња страна листа је тамнозелена, а доња је блеђа и помало длакава. Лист је без мириса, а укуса је слузастог и помало опорог.

Лековита својства[уреди]

Чај од црног слеза ефикасан је, пре свега код упала слузница разних органа у унутрашњости организма. Дакле, он је делотворан код гастритиса, упала слузница бешике, желудачног цревног канала и усне шупљине, као и код чира на желуцу и цревима. У овом случају се од листова црног слеза и јечма прави чорба, и то тако што се јечам прво скува, па прохлади а тек потом се додају листови црног слеза. Ова чорба се посебно препоручује код плућа пуних слузи, код катара бронхија и кашља, као и код промуклости, али и када је реч о упали грла и крајника или о сувоћи уста. Да се слузне материје, које се налазе у биљци не би уништиле, црни слез се преко ноћи потопи у хладну воду. Дневно се пију две до три шоље мало угрејаног чаја, и то у гутљајима. Црни слез доприноси оздрављењу чак и код изузетно упорног и наизглед неизлечивог емфизема плућа који често изазива јако гушење. Требало би пити најмање три шоље чаја дневно, као што је напоменуто, а ноћу преко плућа и бронхија стављати облоге од попарених и добро угрејаних листова и цветова ове лековите биљке. Код недостатка сузне течности изванредно су се показале купке и облоге с малаким чајем од црног слеза. Сушење очију није честа појава, али је веома непријатно и болесника у извесном смислу чини беспомоћним. Код алергијских осипа на кожи лица који сврбе и пецкају, умивање млаким чајем од црног слеза веома прија. Споља се црни слез употребљава код рана, чирева и отока ногу или руку који потичу од прелома или од упала вена. У овим случајевима примењују се купке од чаја.

Начин употребе[уреди]

  • Припремање чаја: Једну пуну малу кашику слеза оставити у једној четвртини воде да преноћи. Ујутру мало загрејати и тако припремљен чај пити.
  • Купка за руке и ноге: Прегршт црног слеза држати у пет литара хладне воде током ноћи. Сутрадан угрејати купку до температуре коју руке и ноге могу да поднесу и држати их у купки двадесет минута.
  • Облози: Биљни остаци (талог) од припремања чаја се мало угреју у нешто воде и помешају са јечменим брашном у кашу. Овакав мелем се ставља на памучну тканину и још док је топао користи се као облог.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

  • Туцаков, Ј. 1996. Лечење биљем: фитотерапија. Рад: Београд.
  • Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
  • Требен М., Здравље из Божје апотеке, Београд 2012.