Црногорска православна црква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црногорска православна црква
Грб Црногорске православне цркве
Основне информације
Оснивач Антоније Абрамовић
Оснивање 1993.
Признање Канонски непризната
Верски поглавар митрополит Михајло (Мираш Дедеић)
Седиште Цетиње
Резиденција поглавара Цетиње
Јурисдикција Застава Црне Горе Црна Гора
Дијаспора Застава Србије Србија, Застава Аргентине Аргентина
Језик Црквенословенски и црногорски
Календар Јулијански календар
Број
Званична страница www.cpc.org.me

Црногорска православна црква је вјерска заједница[1] која дјелује у Црној Гори и у црногорским исељеничким круговима. Регистрована је 17. јануара 2000. године.

Непризнатост[уреди]

Црногорска православна црква тврди да је била аутокефална од укидања Пећке патријаршије (1766) и да је она канонска насљедница Митрополије која је ушла у обновљену Српску православну цркву на Сабору из 1920. године. Црногорска православна црква није призната од стране Цариградске патријаршије и других православних помјесних цркава, а на њеног вођу, Мираша Дедеића, Свети синод Цариградске патријаршије на челу са васељенским патријархом Вартоломејем I је бацио анатему. [2]

Покојни патријарх московски Алексије II је 2004. године приликом сусрета са Милом Ђукановићем му рекао да „Мираша Дедеића и његове сараднике ни у једној земљи неће позитивно прихватити, за разлику од канонског митрополита црногорско-приморског Амфилохија, кога познаје читав православни и не само православни свијет“. [3]

Регистрација[уреди]

Црногорска православна црква је организована 31. октобра 1993. године на Цетињу, када је на на Тргу Маршала Тита изабран за митрополита Антоније Абрамовић, рашчињени свештеник Православне цркве у Америци. [4] Подршку су јој пружали Либерални савез Црне Горе, Социјалдемократска партија и Црногорски федералистички покрет. Црногорска православна црква је први пут 26. јула 1995. године поднијела захтјев за регистрацију, али је захтјев одбијен. Други пут захтјев је поднесен 29. септембра 1999, али је и он одбијен. Дана 23. новембра исте године је упућена жалба на забрану регистрације. Црногорска православна црква је званично регистрована 17. јануара 2000. године као вјерска заједница и постала је правно лице на основу Закона о правном положају вјерских заједница из 1977. године. Увјерење о регистрацији је издало Одјељење за безбједност Цетиња.

Активности[уреди]

Активности Црногорске православне цркве у почетку су биле спорадичне, и у прве четири године је радила без икаквог званичног документа о њеном постојању. Њен први вођа, Антоније Абрамовић, преминуо је 1996. у Подгорици. За новог поглавара је, 6. јануара 1997, изабран Мираш Дедеић, који је узео духовно име Михајло. Он је био свештеник Цариградске патријаршије у Риму, али му је надлежни епископ због огрешења о каноне забранио да чинодејствује, а послије тога је и рашчињен. Хтио је да постане свештеник Српске православне цркве па је 16. маја 1995. молио митрополита загребачко-љубљанског господина Јована да му да парохију у Риму, али му молба није била услишена. [5] Удба и комунистички режим је 1980-их покушавао да га убаци у редове Митрополије како би исценирао раскол по „македонском моделу“. У архиви Вјерске комисије под ознаком „строго повјерљиво“ пронађена је биљешка од 19. септембра 1984. године са митрополитом црногорско-приморским господином Данилом, а водили су га Божидар Тадић, шеф Вјерске комисије, и Божидар Караџић, секретар комисије. Из биљешке се види да су два Божидара инсистирали да митрополит Данило замонаши Мираша како би овај био викарни епископ. Митрополит Данило је одолио притисцима и одбио да замонаши Мираша. [6]

Мираш је ожењен Италијанком Розаном и не постоји документ о разводу. [7] Мираш Дедеић је рукоположен за „митрополита“ у софијској Цркви Свете Параскеве 15. марта 1998. од стране тзв. патријарха Пимена и седам митрополита и епископа Алтернативног синода Бугарске православне цркве, који су проглашени за расколнике од стране канонске Бугарске православне цркве. [8]

Припадници[уреди]

Истакнутији припадници Црногорске православне цркве су:

  • Мираш Дедеић (8. новембар 1938) је самозвани митрополит; одлуком Светог синода Цариградске патријаршије од априла 1997. године је рашчињен, враћен у ред лаика, одлучен од Цркве и предат проклетству. Замонашен је од стране неканонске Македонске православне цркве, а свештенички чин је добио од расколничке групе свештеника у Бугарској која га проглашава за „митрополита“.
  • Милутин Цвијић, рођен у Теслићу, бивши јеромонах манастира Острог, рашчињен од стране Српске православне цркве јер је прекршио монашки завјет и оженио се (1990). Прикључио се Црногорској православној цркви 1995. године. [4]
  • Живорад Павловић, бивши свештеник из Смедерева, рашчињен због крађе смедеревске црквене општине, како се наводи у одлукама црквених судова. Приступио је Црногорској православној цркви 1999. године. [4] Он се 2014. године покајао и иступио из ЦПЦ.[9][10]
  • Стево Вучинић, предсједник Одбора за промоцију црквених интереса и односе с јавношћу Митрополијског савјета Црногорске православне цркве.

Имовински спор[уреди]

Црногорска православна црква на основу својих тврдњи да је правни насљедник Црногорске митрополије тражи да јој се преда имовина и објекти Митрополије црногорско-приморске.

Основни суд у Бару је 2002. године утврдио је да је Мираш Дедеић „разбио браву на вратима, довезао грађевински материјал и поред цркве започео градњу објекта.“ (како стоји у рјешењу), поред манастира Бешка на истоименом острву и на други начин сметао посјед Митрополије. Суд га је рјешењем обавезао на накнаду штете, али је рјешење касније поништено. [11]

Референце[уреди]

  1. ^ Закон о правном положају вјерских заједница (009/77-102. 026/77-357. 029/89-555. 039/89-607. 027/94-391. 036/03-7.)
  2. ^ Саопштење за јавност; Цетиње, 15. април 2009. г., Приступљено 30. 4. 2013.
  3. ^ Чуђење у Руској православној цркви поводом изјаве Мила Ђукановића, Приступљено 30. 4. 2013.
  4. ^ а б в Будимир Алексић: Црвено-Црна Гора, Никшић 2002, стр.192
  5. ^ Велибор Џомић: Црногорска лажна црква[непоуздан извор?]
  6. ^ Службена белешка је приказана у књизи Велибор Џомић: Црногорска лажна црква[непоуздан извор?]
  7. ^ Будимир Алексић: Црвено-Црна Гора, Никшић 2002, стр.193 и Протојереј Велибор Џомић, Црногорска лажна црква, Нови Сад-Подгорица, 2008, стр. 13[непоуздан извор?]
  8. ^ Будимир Алексић: Црвено-Црна Гора, Никшић 2002, стр. 138
  9. ^ Свештеник непризнате ЦПЦ тражи опрост („Вечерње новости“, 12. април 2014)
  10. ^ Бог ме казнио јер сам служио Мирашу (11. април 2014)
  11. ^ CPC se vraca na ostrvo Beska, Приступљено 30. 4. 2013.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]