Црногорска федералистичка странка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црногорска федералистичка странка
Crnogorska federalistička stranka
Лидер Секула Дрљевић
Основана 1923.
Распуштена de facto 1941.
Држава Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија
Идеологија Фашизам,
црногорски национални суверенизам.

Црногорска федералистичка странка (Crnogorska federalistička stranka) је била политичка партија у Краљевини СХС и Краљевини Југославији. Историјски вођа ЦФС-а је био црногорско-хрватски фашиста Секула Дрљевић.

ЦФС је основана 1923. од остатака "Зеленаша", који су се противили присаједињењу Црне Горе Србији и остали верни краљи Николи.

ЦФС је учествовала на изборима 1923. освајајући 0,4% и 2 посланика. Узрок лошег стартовања ЦФС-а је била у томе што је огромна већина народа у Црној Гори била унионистички настројена и није се противила београдском централизму.

ЦФС је на изборима 1925. освојила 0,5% и 3 посланика и нашла се у опозицији.

На изборима 1927. ЦФС је изгубила добар део гласова и добила 1 посланика и опет се нашла у опозицији. Будући да је 1929. проглашена Шестојануарска диктатура, ЦФС је забрањена и њено вођство ухапшено.

После смрти краља Александра и поновног успостављања демократског парламентаризма, на изборима 1935 и 1938 ЦФС је изгубила било какав значај и представила се је на листи Уједињене опозиције (1934-1937) и Блока народне слоге (1938). Међутим после Споразума Цветковић-Мачек, ЦФС радикализује свој положај и приближује се фашистичкој идеологији.

После напада на Југославију ЦФС и њен лидер Секула Дрљевић, су се придружили Италијанима у нади да им предају власт у новосталој Независној Држави Црној Гори. Иако су из почетка окупатори гледали благонаконо на Дрљевића, они су га уклонили и избацили из Црне Горе. Дрљевић се потом повукао у НДХ постајући дописник усташких новина и савјетник Анте Павелића. После рата бежи у Јуденбург у Аустрији, где ће га 1945. убити српски четнички емигранти.

Црногорска федералистичка странка је касније инспирисала разне странке и организације попут Социјалдемократске партије Црне Горе (која је и званично тражила рехабилитацију Секуле Дрљевића и Савића Марковић-Штедимлије) и Дукљанске академије наука и умјетности. Такође ЦФС је представљала идеолошку базу индипендентистичког покрета у Црној Гори, који ће кулминирати референдумом 2006. и независношћу Црне Горе.

Литература[уреди]

  • Петрановић, Бранко (1988). Историја Југославије, књига I - Краљевина Југославија. Београд: Нолит.