Црногорски одбор за народно уједињење
Црногорски одбор за народно уједињење (ЦОНУ) је био политичко тијело, основано 1917. године, које се залагало за уједињење Краљевине Црне Горе са Краљевином Србијом и другим јужнословенским областима, које су у то вријеме биле под аустроугарском влашћу. Када је почетком 1916. године Аустроугарска окупирала Црну Гору, дио црногорских политичких првака је успио емигрирати у савезничке земље, гдје су многи од њих развили политичку акцију у прилог уједињења Црне Горе и Србије. По угледу на раније основани Југословенски одбор, у Паризу је почетком 1917. године основан посебан Црногорски одбор за народно уједињење, на челу са Андријом Радовићем, бившим предсједником црногорске владе. Одбор је почео оснивати пододборе у разним мјестима и земљама, у којима је било Црногораца, а покренуо је и недјељни лист Уједињење, који је заступао идеју о народном и државном уједињењу, осуђујући у исто вријеме тадашњу политику краља Николе и његове емигрантске владе. Лист Уједињење излазио је у прво вријеме у Женеви, затим је пренијет у Париз, гдје је излазио до завршетка рата. Након историјских одлука Подгоричке скупштине о уједињењу, које су донијете у новембру 1918. године, челници Црногорског одбора за народно уједињење су се укључили у њихово спровођење, а лист Уједињење је крајем 1918. године престао излазити.[1][2][3]
Предсједник и чланови[уреди | уреди извор]
Предсједник: Андрија Радовић, пређашњи министар председник и министар спољних послова и пређашњи члан државног савјета.
Чланови:
- Перо Вучковић, пређашњи министар просвјете и црквених послова и пређашњи ректор богословско-учитељске школе.
- Јанко Спасојевић, народни посланик, пређашњи министар правде и пређашњи члан великог суда.
- Данило Гатало, инспектор министарства војног и главни интендант црногорске војске и пређашњи министар војни.
- Милош Ивановић, члан обласног суда.[4]
Перо Вучковић се није слагао са оштрином писања листа Уједињење о краљу Николи, па је почетком јуна 1917. године изашао из Одбора. У јулу исте године именовани су нови чланови Одбора: Лука Пиштељић, свршени правник и публициста у Петрограду, Јован Ђурашковић, чиновник и бивши народни посланик, и Ристо Јојић, професор. Сви су чланови Одбора били црногорски држављани.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Rakočević 1983, стр. 47-58.
- ^ Ракочевић 1988, стр. 129-161. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFРакочевић1988 (help)
- ^ Ракочевић 1988, стр. 181-190. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFРакочевић1988 (help)
- ^ Уједињење (02.04.1917), год. I, бр. 1
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.
- Поповић, Никола Б. (1998). Срби у Првом светском рату 1914—1918 (1 изд.). Београд: ДМП.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
- Ракочевић, Новица (1960). „Прилози историји аустро-угарске окупације Црне Горе 1916-1918”. Историјски записи. 13 (17/3): 611—641.
- Ракочевић, Новица (1969). Црна Гора у Првом свјетском рату 1914-1918. Цетиње: Обод.
- Rakočević, Novica (1969). „Pokret za ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom među interniranim Crnogorcima i kod komitskog pokreta u Crnoj Gori u periodu 1916-1918. godine”. Naučni skup u povodu 50-godišnjice raspada Austro-Ugarske monarhije i stvaranja jugoslavenske države. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. стр. 173—180.
- Ракочевић, Новица (1970). „Политичка активност књаза Мирка Петровића у току аустро-угарске окупације Црне Горе”. 23 (27/1): 251—271.
- Ракочевић, Новица (1981). Политички односи Црне Горе и Србије 1903-1918. Цетиње: Историјски институт.
- Rakočević, Novica (1983). „Politička i ekonomska osnova ideje ujedinjenja u Crnoj Gori”. Stvaranje jugoslovenske države 1918. Beograd: Institut za savremenu istoriju. стр. 47—58.
- Ракочевић, Новица (1984). „Односи Црне Горе и Србије 1903-1918”. Историјски записи. 37 (47/3-4): 89—104.
- Ракочевић, Новица (1988). „Опредјељивање Црногораца за уједињење у току рата 1914-1918. године”. Историјски записи. 41 (51/3-4): 129—161.
- Ракочевић, Новица (1988). „Политичке борбе међу црногорском емиграцијом 1917. око питања уједињења Црне Горе са Србијом и осталим југословенским земљама”. Научни скуп Србија 1917. године. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 181—190.
- Ракочевић, Новица (1989). „Војна и политичка ситуација у Црној Гори од почетка августа 1918. до засиједања Подгоричке скупштине”. Србија 1918. године и стварање југословенске државе. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 53—66.