Црногорско-турски рат (1876—1878)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црногорско-турски рат 1876-1878
Део
Црногорска застава из битке код Вучјег дола, оштећена од турских метака.
Црногорска застава из битке код Вучјег дола, оштећена од турских метака.
Време: 28. јун 18763. март 1878.
Локација: Црна Гора и Херцеговина (Османско царство)
Узрок рата:
Резултат: црногорска победа
Промене у територији:
Сукобљене стране
Застава Црне Горе Књажевина Црна Гора Ottoman flag Османско царство
Заповедници
Никола I Петровић
Марко Миљанов
Бајо Бошковић
Пеко Павловић
Илија Пламенац
Ахмед Мухтар-паша
Осман паша
Селим-паша
Јачина
Губици
 ?  ?
{{{подаци}}}

Црногорско-турски рат је био је рат између Црне Горе и Османског царства који се водио између 1876. и 1878. Рат је окончан победом Црне Горе. У рату је вођено 6 већих и 27 мањих битака, а међу њима је била пресудна битка код Вучјег дола.

Устанак у оближњој Херцеговини је изазвало низ побуна и устанака против Османског царства у Европи. Црна Гора и Србија су се сложиле да објаве рат Турској 28. јуна 1876, чиме је почео рат. Црногорци, у савезу са Херцеговцима су победили. Битка која је била кључна за победу Црне Горе у рату је била битка код Вучјег дола. Године 1877. Црногорци су водили тешке битке дуж границе са Херцеговином и Албанијом. Кнез Никола I Петровић је преузео иницијативу и напао је турске снаге које су долазиле са севера, југа и запада. Освојио је Никшић (24. септембра 1877), Бар (10. јануара 1878), Улцињ (20. јануара 1878), Грможур (26. јануара 1878) и Врањину и Лесендро (30. јануара 1878).

Рат је окончан када је Османско царство потписала примирје са Црном Гором у Једрену 13. јануара 1878. године. Напредовање Руске Империје ка Истанбулу је приморало Османско царство да потпише мир, чиме је призната независност Црне Горе, Србије и Румуније, а територија Црне Горе увећана са 4.405 km² на 9.475 km². Црна Гора је такође добила градове Никшић, Колашин, Спуж, Подгорицу, Жабљак, Бар, као и излаз на Јадранско море.

Битке[уреди]

Види још[уреди]