Чандрасекарова граница

Из Википедије, слободне енциклопедије

Чандрасекарова граница или Чандрасекаров лимит јесте константа у астрофизици и уобичајено износи 1.4 масе Сунца. Вредност ове константе варира зависно од узетих апроксимација, а вредност коју је рачунао Чандрасекар износи:

\frac{\omega_3^0 \sqrt{3\pi}}{2}\left (\frac{\hbar c}{G}\right )^{3/2}\frac{1}{(\mu_e m_H)^2}.

где је μe просечна молекуларна тежина електрона, m_H маса атома водоника, \pi број Пи, \omega_3^0 \approx 2.018236 константа повезана са решењем Лејн-Емден једначине, \hbar Планкова константа, c брзина светлости, G или γ гравитациона константа.

Чандрасекаров лимит изузетно је битан у еволуцији једне звезде. Наиме, уколико је маса звезде мања од Чандарсекаровог лимита у тренутку када звезда потроши све нуклеарно гориво, односно онда када нема више водоника у језгру, а нема довољно енергије да започне фузију из хелијума, тада звезда почиње да колапсира под утицајем гравитационе силе. На крају настаје бели патуљак. Уколико је маса звезде већа од Чандарсекаровог лимита, а мања од 3 масе Сунца, испрва настаје црвени џин, а када почне гравитациони колапс настају нова или супернова. Гравитационом колапсу звезда маса већих од три масе Сунца претходи експлозија супернове. На крају еволуције, звезде средњих маса постају неутронске звезде, при већим масама, настаје црна рупа.

Види још[уреди]

Звезда