Чантавир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чантавир

Католичка црква у Чантавиру.
Католичка црква у Чантавиру.

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Севернобачки
Општина Суботица
Становништво
Становништво (2011) 6591
Густина становништва 83* ст/km²
Положај
Координате 45°55′08″N 19°45′28″E / 45.918833, 19.757833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 121 m
Површина 94,8* km²
Чантавир на мапи Србије
{{{alt}}}
Чантавир
Чантавир на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 24220
Позивни број 024
Регистарска ознака SU


Координате: 45° 55′ 08" СГШ, 19° 45′ 28" ИГД


Чантавир (мађ. Csantavér) је насеље у Србији у општини Суботица у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 6597 становника. До 1963. године је ово насеље седиште Општине Чантавир коју су чинила насељена места: Вишњевац, Бачко Душаново (тада под званичним називом Душаново) и Чантавир. После укидања статуса општине припојени општини Суботица.

Већина становништва је римокатоличке вероисповести, док су присутни и баптисти и адвентисти.

Историја[уреди]

Чантавир се у документима први пут помиње 1462. године, а 1702. године припојен је Суботици. Село се некада налазило нешто северније него данас, на месту које зову Турско гробље (Töröktemető). Ту су нађени остаци некадашње цркве, али археолошка истраживања нису вршена.

Град је краљевским указом 1764. године био обавезан да насели пустаре Бајмок и Лудаш, али је након дугог натезања населио Бајмок, а уместо Лудаша - Чантавир. Село је након тога напредовало и на размеђи 19. и 20. века имало је око 7.000 становника. Тај тренд задржан је до краја Другог светског рата, када број становника почиње да опада.

Привреда[уреди]

SuboticaMunicip2.png

Чантавир
Општина
Суботица

Flag of Serbia.svg

Чантавир је пољопривредно подручје. Производња обухвата обраду земље и сточарство. У овом селу постоји највећи број млечних крава по глави становника (1.650 грла). Скоро сва пољопривредна домаћинства се баве узгојем стоке. У селу постоје и јавно комунално предузеће, силос, млин, пилана и мешаона сточне хране.

Демографија[уреди]

У насељу Чантавир живи 5661 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,1 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 2801 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Ово насеље је великим делом насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 9397 [1]
1953. 9262
1961. 9341
1971. 9085
1981. 8596
1991. 7940 7880
2002. 7303 7178
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
6.632 92,39%
Роми
  
233 3,24%
Срби
  
54 0,75%
Југословени
  
51 0,71%
Буњевци
  
24 0,33%
Хрвати
  
22 0,30%
Немци
  
6 0,08%
Црногорци
  
4 0,05%
Муслимани
  
4 0,05%
Албанци
  
4 0,05%
Македонци
  
3 0,04%
Словаци
  
1 0,01%
Бошњаци
  
1 0,01%
непознато
  
4 0,05%


Напомене[уреди]

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Чантавир, на којој се налазе два насеља, Бачко Душаново и Чантавир.

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]


Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице
Градске четврти и градске месне заједнице:

Александрово (Шандор) • БајнатВелики Радановац (Радановац) • Верушић1ГатГраничарДудова шума (Радијалац) • ЗоркаКерКертварошМакова СедмицаМали БајмокМали РадановацНови ГрадНово НасељеНово СелоПешчараПрозивкаСентаСрпски ШорТеслино насељеЦентар 1Центар 2Центар 3 (Токио) • Железничко насеље (Жељезничко насеље)

Приградска насеља и приградске месне заједнице:
БајмокБачки ВиноградиБачко ДушановоБиковоВишњевацГабрићГорњи ТаванкутДоњи ТаванкутЂурђинЈожино СелоКелебијаКобин КрајЉутовоМадарашМала БоснаМишићевоНаумовићевоНови ЖедникНово СелоНосаПавловацПалићСтари ЖедникХајдуковоЧантавирЧикеријаШебешићШупљак

Напомене: (1) Верушић је делом градско, а делом приградско насеље.