Чаробна фрула

Из Википедије, слободне енциклопедије

Чаробна фрула (нем. Die Zauberflöte, K. 620) је опера Волфганга Амадеуса Моцарта у два чина из 1791. Либрето за ову оперу написао је Емануел Шиканедер у форми музичке игре (Singspiel) које су биле популарне крајем 18. века.

Папагенова капија у Бечу

Праизведба[уреди]

30. септембар 1791. Беч (Freihaus-Theater auf der Wieden)

Праизведба у Србији[уреди]

27. јун 1929.[1] Београд

Улоге[уреди]

улога гласовни фах
Тамино тенор
Папагено баритон
Памина сопран
Краљица ноћи (Astrifiammante) сопран
Сарастро бас
три даме 2 сопрана и мецосопран
Моностат тенор
три дечака дечачки сопран, алт, мецосопран
проповедник у храму бас-баритон
три свештеника тенор и 2 баса
Папагена сопран
два оклопника тенор, бас
три роба 2 тенора и бас
свештеници, жене, људи, робови, хор

Радња[уреди]

Опера Чаробна фрула је позната по својим масонским елементима. Шиканедер и Моцарт су били масони и припадали су истој ложи. На оперу је утицала филозофија епохе просветитељства, и она се може схватити као апологија просвећеног апсолутизма. Краљица ноћи симболизује мрачњаштво или, по неким интерпретацијама, Католичку цркву. Њен противник Сарастро симболизује просвећеног суверена који влада по принципима разума, мудрости и природе. Прича је алегорија о просвежењу човечанства, од хаоса, преко религијског сујеверја, до рационалног образовања. Коначан циљ ликова у опери је Земља претворена у рајско краљевство, где су смртници и богови једнаки (Dann ist die Erd' ein Himmelreich, und Sterbliche den Göttern gleich). Овај стих се понавља у финалу оба чина.

Арије из опере Чаробна фрула[уреди]

Чин први

  • Der Vogelfänger bin ich ja (Ја сам ловац на птице) – Папагено, сцена прва
  • O zittre nicht, mein lieber Sohn (О, не дрхти, мој драги сине) – Краљица ноћи, сцена прва
  • Dies Bildnis ist bezaubernd schön (Ова слика је чудесно лепа) – Тамино, сцена прва
  • Wie stark ist nicht dein Zauberton (Како је снажан твој чудесни тон) – Тамино, финале

Чин други

  • O Isis und Osiris (О, Изис и Озирисе) – Сарастро, сцена прва
  • Alles fühlt der Liebe Freuden (Сви осећају радости љубави) – Моностат, сцена трећа
  • Der Hölle Rache kocht in meinem Herzen (Паклена освета кува у мом срцу) – Краљица ноћи, сцена трећа
  • In diesen heil'gen Hallen (У овим светим собама) – Сарастро, сцена трећа
  • Ach, ich fühl's, es ist verschwunden (Ах, осећам, нестаде) – Памина, сцена четврта
  • Ein Mädchen oder Weibchen (Девојка или женица) – Папагено, сцена пета
  • Pa–, pa–, pa– – Папагено и Папагена, сцена десета

Филмска верзија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Blog posvećen STANISLAVU BINIČKOM, Приступљено 30. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]