Чатал Хојук

С Википедије, слободне енциклопедије
Бикове главе пронађене у Чатал Хојуку
Археолошко налазиште Чатал Хојук

Чатал Хојук (тур. Çatal Höyük [tʃaˈtaɫhøjyc]) или Чатал Хујук (тур. Çatal Hüyük) археолошко је насеље из млађег каменог доба.

Смештено у Анадолији, а настало око 6900. године пре нове ере, ово насеље потиче из фазе између преткерамичке и керамичке фазе. Простирало се на површини од око 170 хиљада квадратних километара, а у њему је живело око 5.000 становника просечне старости од 30 година. Цивилизација је постојала у мађем каменом добу, пре појаве писма, али су оставили доказе софистицираног друштва које је неговало уметност и имало посебне ритуале, а друштвена хијерархија није постајала. Верује се да су становници ван градских зидина узгајали бројне културе, од жита до лешника.[1]

Насеље је доживело највећи процват између 6250. и 5400. године п. н. е.

Насеље[уреди | уреди извор]

Структура насеља није ни налик ни једном другом познатом граду. Нису постојали путеви и улице већ је град био изграђен попут кошнице. У град се улазило помоћу мердевина, а куће су биле слепљене једна уз другу. Насеље је збијеног типа са међупростором који је служио за отпатке. Људи су живели у четвртастим кућама површине од око 25 m², које су грађене од блокова сушене глине, са само једном просторијом и без темеља. Подови и зидови су били обложени иловачом, а у куће се улазило са крова.[1] На крову су се обављали свакодневни послови. На источним зидовима се налазио банак који је могао бити седиште или место за лежање. На северној страни било је смештено огњиште. У нишама у кућама откривена је декорација, а улази су често били украшени лобањама бикова.

Сахрањивање[уреди | уреди извор]

Овде су присутни снажни религијски симболи који указују на борбу светла и мрака. На зидовима су нацртане главе бика, као и други ловачки прикази, људски ликови у својству богова итд. Гробови су се налазили испод кућних подова. Сахрањивање је вршено у згрченом положају, са лицем окренутим према унутрашњости просторије. Месо је прие покапања бивало скинуто са костура (секундарно сахрањивање). Делови женских костура су често били обојени у окер, плаву или зелену боју, а потом умотавани у рогожине и тако покапани. По правилу је било много гробних прилога (глинених печата, зрна од полудрагуља или ливеног бакра, дрвених посуда, текстила итд.) Од прилога у женским гробовима јављају се накит, козметички прибор и предмети израђени од костију у облику кашике, а у мушким оружје и правоугаони предмети од глине на којима је једна страна декорисана (пинтадере односно печати).

Пластика[уреди | уреди извор]

У нишама кућа откривена је антропоморфна пластика. Углавном су то представе жена, са наглашеним атрибутима плодности, у различитим положајима (стојећи, седећи, на постољу...) Откривене су и мушке фигуре које се приказују углавном са биком, као мушким симболом, док је женски пантер или мачка. У нишама су откривене и фреске са апстрактним представама, симболичким приказима знакова или оруђа, отисцима руку као и сценама из стварног живота, попут сцена лова, ритуала, портрета...

Рани халколит[уреди | уреди извор]

У рани халколит датују се бројне су зделе са заравњеним дном и са разгрнутим ободима и са стопом. Јављају се и форме крушколиких облика са издвојеним вратом, лоптастим реципијентом и заравњеним дном у облику диска и амфоре. Керамика је другачија, богате композиције и префињеног орнамента, у односу на друге локалитете, попут Хацилара.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Национална Географија