Чеони синус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чеони синус (љубичасто)
Носна дупља

Чеони синус (лат. sinus frontalis) је парна параназална шупљина смештена унутар чеоне кости и то најчешће на споју њеног хоризонталног и вертикалног дела.[1] Појављује се око друге године живота. Унутрашњост синуса је обложена слузокожом и испуњена ваздухом, а између десне и леве шупљине се налази међусинусна преграда (лат. septum sinuum frontalium s. septum intersinuale frontale). Неки аутори користе и назив ситасточеони синус, јер се сматра да шупљина у чеоној кости настаје пнеуматизацијом од стране ситастих ћелија.[2][3]

До агенезије (изостанка развоја) чеоног синуса долази у око 7-10% случајева. Димензије су му варијабилне па се разликују мали, средњи и велики синуси. Средњи је најчешћи и среће се код 52% људске популације. Понекад се они шире и у околне кости (велика и мала крила клинасте кости, усправни лист ситасте кости, носна и сузна кост, чеони наставак горње вилице) и стварају тзв. шпагове. И облик је варијабилан, мада највећи број синуса има облик тростране пирамиде.[4]

Предњи зид синуса је поткожан и веома је важан у клиничком смислу, јер је преко њега приступа шупљини синуса у случају разних хируршких интервенција. Задњи зид одваја синус од предње лобањске јаме и дебео је свеја 1-2 mm. Унутрашњи зид представља међусинусну преграду троугластог облика, која је постављена приближно у средишњој равни лица али се обично у горњем делу савија на десну или леву страну. Доњи зид или под одваја унутрашњост синуса од очне дупље.

Веза са носном дупљом[уреди]

Везу између синуса и носне дупље представља средњи носни канал (лат. meatus nasi medius). Он полази од отвора чеоног синуса који се налази на његовом поду непосредно уз преграду и спушта се наниже, уназад и унутра до средњег носног ходника. Његова укупна дужина износи 4-6 mm.

Извори[уреди]

  1. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  3. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  4. ^ Даница Обрадовић, Љиља Мијатов-Укропина, Љубица Стојшић (2000). Остеологија за студенте медицине. Нови Сад. ISBN 86-489-0274-6. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Даница Обрадовић, Љиља Мијатов-Укропина, Љубица Стојшић (2000). Остеологија за студенте медицине. Нови Сад. ISBN 86-489-0274-6. 


Параназални синуси
чеони синус - вилични синус - ситасти синус - клинасти синус