Черкез Садовина
Черкез Садовина | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Витина |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 20′ 36″ С; 21° 16′ 48″ И / 42.34333° С; 21.28° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 500 m |
.svg)  Черкез Садовина Черкез Садовина на карти Србије | |
Черкез Садовина (алб. Sadovinë e Çerkezve) је насеље у општини Витина, Косово и Метохија, Република Србија.
Према књизи Атанасија Урошевића, „Горња Морава и Изморник", издање 1935.г.
Топографски су називи за њиве: Смоница, Арат-е-Гата (Дуге Њиве) и Маљиште (Гора); за шуму: Маљиште.
Постанак и име села.[уреди | уреди извор]
На месту садашњег села је око 1860 године турска власт населила избегле Черкезе са Кавказа. Село је основано на хатару села Садовине, па је и оно задржало исто име, а као черкеско насеље прозвано је Черкез-Садовина. Година 1878 село прима Арбанасе мухаџире из Србије, а од 1914 год. и православне Србе.
Сви Черкези, којих је 1912. год. било око 65 кућа, иселили су се у Турску одмах по Ослобођењу. Они су и 1878 год. напустили село испред српске војске, па се поново вратили, пошто је гњнлански крај потпао под Турску.
Порекло становништва.[уреди | уреди извор]
Сада у селу живе Арбанаси и Срби.
Арбанашки родови[уреди | уреди извор]
- Коњувц (11 к.), од фиса Бериш, мухаџири из Коњувца (Лесковац);
- Риковц (2 к.), од фиса Краснић, мухаџири из Риковца (Лесковац) а старину знају у Малесији, одакле су у Србију прешли пре 100 година;
- Турјан (10 к.), од фиса Соп, мухаџири из Турјана (Јабланица);
- Плавца (2 к.), од фиса Гаш, мухаџири из Плавца (Јабланица);
- Бићевц (3 к.), од фиса Бериш, досељени из Бићевца (Качаник) 1912 године, пре Ослобођења.
Српски родови[уреди | уреди извор]
- Димовић (1 к., св. Јован). Старином су из Рибника а живели су у Слатини и другим селима Горње Мораве као чифчије. У Черкез Садовини су настањени 1921 год.
- Биcepa (1 к., Митровдан). Као чифчије су живели у Пожерању, Рамњану и Слатини. У Черкез Садовини су настањени 1920 год.
- Мартинци (1 к., св. Јован). Живели су као чифчије по многим селима Горње Мораве. У Черкез-Садовину су дошли 1921 године.
- Круљевићи (св. Јован). Досељени су из Ранковаца (Љубиње) 1914 год.
- Богдановић (1 к., Ђурђевдан). Досељен из Љубиња 1920 год. на утрину.
- Маслеша (1 к., св. Јован), досељен 1919 год. из Туља (Требиње) на утрину.
- Столица (1 к., св. Никола), досељен из Билећа 1921 год. на утрину.
- Гргур (3 к., Шћепандан), досељени 1920 год. из Гацка на утрину.
- Вукоје (1 к., св. Никола), досељен 1920 год. из Билећа на утрину.
- Видека (1 к., католици, славе Антуновдан), досељен 1921 год. из Сиња на утрину.
- Стојковић (1 к., св. Врачи), досељен из Мртвице (Пољаница) на купљено имање од мухаџира.
- Додић (1 к., св. Никола), досељен 1921 из Средњег Дела (Пчиња) на купљено имање.
- Станковићи, Ђуровићи и Момчиловићи (3 к., св. Арханђео), досељавани 1922, 1924 и 1925 год. из Средњег Дела на купљено имање. Старима им је у селу Радовница у Горњој Пчињи. Имају рођаке Вељковиће у Гушици.
- Митровић (1 к., св. Никола), досељен 1923 из Сувојнице (Масурица) на утрину.
- Новковић (1 к., св. Арханђео), досељен 1923 год. из Сувојнице на утрину.
- Николић(1к.,Св.Арханђео), досељени 1925.г. из Сливнице код Врањске Бање. Старина им је у Радовници.
- Коцић(1к., Св.Никола), српски Цигани.
- Стојановићи 1.(Св.Арханђео), досељени из села Првонек код Врања.
-Стојановићи 2., српски Цигани.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Демографија[1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
Референце[уреди | уреди извор]
.svg){kind=small}