Четврта армија ЈА

**Четврта армија ЈА**
Четврта армија ЈА
	Југословенска партизанска застава
Постојање	1. март 1945.
Формација	9. далматинска дивизија; 13. приморско-горанска дивизија; 14. словеначка дивизија; 18. словеначка дивизија; 19. севернодалматинска дивизија; 20. далматинска дивизија; 26. далматинска дивизија; 35. личка дивизија; 43. истарска дивизија;
Јачина	90.000
Део	Југословенска армија
Ангажовање	Завршне операције; Тршћанска операција
Команданти
Командант	Петар Драпшин
Начелник штаба	Павле Јакшић
Политички комесар	Бошко Шиљеговић

Четврта армија је била армија Југословенске армије (ЈА). Формирана је 1. марта 1945. наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита од јединица Осмог далматинског корпуса (Девета, Деветнаеста, Двадесета и Двадесетшеста далматинска дивизија), Једанаестог хрватског корпуса (Тринаеста приморско-горанска, 35. личка и 43. истарска дивизија) и Седмог словеначког корпуса (Четрнаеста и Осамнаеста словеначка дивизија). Нешто касније у састав армије су ушле и јединице Деветог словеначког корпуса: Тридесета и Тридесетпрва словеначка дивизија.^[1]^[2]

У Лици и Босанској крајини операцијама Четврте армије садејствовао је и Четврти хрватски корпус. За операције у Истри, у њен састав је 20. априла ушла 29. херцеговачка дивизија, 27. априла 8. кордунашка дивизија, а два дана касније Штаб Четвртог корпуса и Седма банијска дивизија. Армија је у непосредном саставу имала артиљеријску, тенковску, инжињеријску и допунску бригаду, моторизовани артиљеријски дивизион и пук за везу. Просечно бројно стање армије за време њених операција износило је око 90.000 људи.

Командант Четврте армије био је Петар Драпшин, политички комесар Бошко Шиљеговић, а начелник Штаба Павле Јакшић.

Борбени пут Четврте армије[уреди | уреди извор]

У оквиру завршних операција за ослобођење Југославије Четврта армија је добила задатак да пробије непријатељски фронт између горњег тока реке Уне и Јадранског мора, продре кроз Лику, Хрватско приморје, Горски котар и Истру и избије на реку Сочу. За извршење ток Задатка Четврта армија је до 19. марта груписана у југоисточном делу Лике. Операцијски план Штаба армије предвиђао је извршење тог задатка у три фазе. Прва фаза — ослобођење Лике; друга фаза — ослобођење Хрватског приморја и Горског котара и трећа фаза - ослобођење Истре, Словеначког приморја и Трста.

У то време у Лици, Горском котару и Хрватском приморју налазио се немачки 15. брдски корпус и две усташко-домобранске дивизије. Четврта армија отпочела је операције 20. марта 1945, да би, по замисли Врховног команданта ЈА маршала Тита ослободила крилним обухватом Истру и Словеначко приморје, обезбедила окружење и уништење немачке балканске групације, садејствујући англо-америчким снагама у Италији.

Остварујући тај маневар, разбила је немачки 15. брдски корпус у борбама ослобођење Лике, Бихаћа и Хрватског приморја, окружила и у завршној фази уништила немачки 97. корпус који се налазио у Истри и Словеначком приморју. У предвиђеним етапама, до 1. маја Четврта армија је ослободила Трст и све крајеве до реке Соче, где је дошла у везу са савезничким снагама које су ослободиле Италију, а један њен моторизовани одред упао је 9. маја преко Бовеца и Крањске горе у Корушку.

За свој допринос победи над фашизмом, Четврта армија је три пута похваљена од стране Врховног команданта ЈА маршала Јосипа Броза Тита — 22. априла, 30. априла и 1. маја 1945. године.