Четврта група јуришних корпуса ЈВуО
| Четврта група четничких јуришних корпуса | |
|---|---|
| Постојање | 27. мај 1944. Место формирања: западна Србија |
| Формација | Први јуришни корпус Други јуришни корпус Трећи јуришни корпус Четврти јуришни корпус Пети јуришни корпус |
| Јачина | oко 8.000 војника и официра[тражи се извор] |
| Део | ЈВуО |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | мајор Драгослав Рачић |
| Начелник штаба | капетан Нешко Недић |
Четврта група четничких јуришних корпуса ЈВуО формирана је по наређењу генерала Михаиловића 27. маја 1944. То је била формација у рангу армије.[1] Групу су сачињавали:
- 1. јуришни корпус од три бригаде, командант капетан Предраг Раковић
- 2. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Никола Калабић
- 3. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Војислав Туфегџић
- 4. јуришни корпус - три бригаде, командант капетан Миомир Коларевић
- 5. јуришни корпус - две бригаде, командант капетан Милош Марковић.
Почетком септембра 1944. Западноморавска група оперативних снага ЈВуО под командом капетана Александра Милошевића укључена је у Групу као Шести јуришни корпус ЈВуО.
Свака бригада је требало да има 560 људи, 1-5 лаких и 1-5 тешких минобацача и 15-30 аутоматских оруђа. Укупно у групи је било око 8.000 људи. Њен командант био је мајор Драгослав Рачић, заменик команданта мајор Душан Смиљанић, а начелник штаба капетан Нешко Недић.[2]
Четврта група четничких јуришних корпуса формирана је као крупна мобилна формација у циљу вођења сложених и захтевних ратних операција. Учествовала је у операцији Трумпф у јулу, а затим у борбама на Копаонику августа 1944. против Оперативне групе дивизија НОВЈ. У септембру је представљала главну снагу ЈВуО током Битке на Јеловој гори. Након пораза на Јеловој гори, јуришни корпуси су се повлачили према северу. До краја месеца заједно са деловима СДК и РЗК водили су борбе против Дванаестог корпуса НОВЈ у Подрињу. Пред борбу за Ваљево, Ваљевски корпус укључен је у групу као Седми јуришни.[3]
Првих дана октобра, делови Групе јуришних корпуса водили су борбу за деблокаду немачке посаде у Шапцу.[4] Почев од 3. октобра корпуси су транспортовани из Београда у околину Краљева.[5][6] У Пожеги су разоружали један батаљон РЗК.[7] Након тога, од 24. октобра учествовали су у пробоју кроз Санџак, заједно са претходницом Шојерлен Групе армија Е.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Судско саслушање Драже Михаиловића, Приступљено 20. 4. 2013.
- ^ Архив Војноисторијског института, Ча, к. 4, бр. рег. 7/4
- ^ Наређење начелника штаба 4. групе јуришних корпуса од 13. септембра 1944. команданту 7. јуришног корпуса да садејствује с немачким трупама у одбијању напада на Ваљево Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2012), Зборник НОР-а, том XIV, књига 4 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2012), документ 69
- ^ Заповест Штаба 4. групе јуришних корпуса од 1. октобра 1944. командантима 2, 3. и 7. јуришног корпуса за садејство с немачким трупама у деблокади Шапца, Зборник НОР-а, том XIV, књига 4 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2012), документ 79
- ^ Радомир Милошевић - Чеда: ЗАКАСНЕЛИ РАПОРТ (Интерпринт, Београд 1996) - pp. 7. Радомир Милошевић био је оперативни официр Авалског корпуса ЈВуО
- ^ Ратко Парежанин: МОЈА МИСИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ (Рим 1974) - pp. 17. Ратко Парежанин био је љотићевац и министар у Недићевој влади.
- ^ Тимофејев, Алексеј (2011). Руси и Други светски рат у Југославији. Институт за новију историју Србије. стр. 356-357. ISBN 978-86-7005-089-1.
Литература[уреди | уреди извор]
- Radanović, Milan (2015). Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji (PDF). Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung. ISBN 978-86-88745-15-4. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 08. 2016. г. Приступљено 17. 02. 2017.
