Четврти крсташки рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крсташки ратови
Сељачки поход 1095. Пад Едесе 1144. Саладин
Пад Јерусалима 1187. Дечји поход 1291. Пад Акре 1291.
Крсташки ратови
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пад Цариграда (1204)

Четврти крсташки рат трајао је од 1202. до 1204. године и покренут је да би се освојио Египат. Крсташи су због недостатка новца пристали да прво за Млетачку републику заузму Задар, да би касније прво за Алексија Анђела, а потом за себе освојили Цариград и срушили Византију. На темељима овог похода настале су нове државе, а Млетачка република је постала највећа поморска сила у Средоземљу.

„Улазак крсташа у Цариград“ (1840), Ежен Делакроа

Ток рата[уреди]

Позиву папе Иноћентије III није се одазвао нико од европских монарха, већ само франачки, фландријски и италијански великаши, тако да је на чело похода постављен Бонифације Монфератски као један од највећих властелина. Млетачки дужд и таст Стефана Немањића, Енрико Дандоло, је прво скренуо крсташе да освоје Задар, а потом су пристали да за новчану накнаду поврате престо Исаку и Алексију Анђелу, што им је пошло за руком у јулу 1203. године. Када нису добили обећани новац, крсташи су се на Дандолов наговор окренули против Византије и 1204. је дошло до освајања и пљачкања Цариграда, што представља највеће пљачкање у средњем веку, као и масакрирање домаћег становништва. Основана је крсташка држава на тлу Византије, тзв. Латинско царство. Оно је обухватало данашњу Грчку и европску Турску, као мали део Мале Азије преко пута Цариграда. Византији је преостала Албанија и западна Турска, али је дошло до поделе: Албанија и део западне Грчке (Епир) постао је такозвана Епирска деспотовина, док је западна Мала Азија (Турска) скоро до Анкаре постала Никејско царство. Трећи део је био мали приморски део на северу данашње Турске, са градом Трапезунтом (данашњи Трабзон) - тзв. Трапезунтско царство.

Нове државе након пада Цариграда

Спољашње везе[уреди]